петак, 10.04.2026, 11:24 -> 16:06
Извор: РТС
Аутор: Миле Новаковић
Ботош код Зрењанина: "Стеван Книћанин у Великом Бечкереку"
Револуција 1848/1849. довела је у Велики Бечкерек истакнуте личности српске историје, а међу њима се посебно истиче Стеван Книћанин. Храброст коју је испољио у биткама, забележена је у документима и била је инспирација уметницима, а у књизи "Стеван Книћанин у Великом Бечкереку" представио ју је историчар Филип Крчмар.
На истом месту у приобаљу Тамиша где је капетан Ђорђе Радивојевић одолео нападу Турака 1788. одиграла се и битка за одбрану Томашевца 1848. у којојје српске добровољце у револуцији против угарских власти предводио Стеван Книћанин. То је заувек повезало Книћанина са овим крајем.
"То је тачно тромеђа Ботоша, Томашевца и Орловата, где су учествовали нормално и наши граничари Ботошани, Томашевчани и Орловаћани, као и сав живаљ. И однели су победу над генералом Кишом и бога ми јурили су га до Бечкерека", наводи Спасоје Лекић, хроничар села Ботош.
Кнез Александар Карађорђевић је Стевана Книћанина поставио на чело добровољачких одреда у јужној Угарској као помоћ српском националном покрету. Најважније детаље о његовом боравку у Великом Бечкереку истражио је и представио у публикацији историчар Филип Крчмар.
"То се може прочитати из оновремене штампе и из архивских докумената који се чувају у Историјском архиву Зрењанин. Какав му је дочек овде био приређен, људи са којима је сарађивао. Каква је била атмосфера те 1849. године када је он ушао у овај град и како је био слављен у деценијама које су уследиле. Што се тиче неких других мало апстрактивнијих тековина, то је наравно та слободарска мисао и борба за српску националну и државотворну идеју која је повезала Србе са две стране Дунава", истиче Филип Крчмар, аутор књиге.
После Првог светског рата сећање на револуцију 1848.-49. било је изражено и код сликара. Портрети Стевана Шупљикца, Ђорђа Стратимировића, патријарха Јосифа Рајачића и Стевана Книћанина, красили су Градску кућу. После Другог светског рата уклоњени су одатле, а неки завршили у депоима музеја. Поводом промоције књиге о Книћанину поново су заједно приказани.
Милан Бјелогрлић, из Удружења чланова и пријатеља Матице српске каже да је то враћање у сећање, враћање једног значаја друштвеног, враћање тема које ће на најлепши начин допринети очувању или повратку неког нашег идентитета. Без идентитета ми се уклапамо у безличну масу."
Војвода Стеван Петровић родио се 1807. у Книћу, по томе је и назван Книћанин. Признат и цењен као војсковођа с обе стране Дунава. Преминуо је 1855. и сахрањен код Палилулске цркве.
Коментари