Употреба соларних панела у Србији

Подаци о инсталирању капацитета за производњу електричне енергије из соларних колектора у Србији, мењају се на дневном нивоу. Процена је да је око 4500 оних који су инсталирали соларне колекторе на својим крововима. За протеклих десет година 13 пута се увећао број соларних панела. У домаћинствима се ови системи исплате брже онима чији су рачуни за струју виши од просечних.

И по облачном дану енергију сунца могу да прикупе соларни колектори, потврђује нам Душан Грујин из Ботоша, који је на својој кући инсталирао мини соларну електрану снаге 8 киловата. Овај начин производње струје дугорочно се исплати, када су рачуна изнад просека.

Душан Грујин, из Ботоша, каже: "Некад сам плаћао 12-13 хиљада месечно струје, сад сам смањио за неких десетак хиљада месечно. Његова гаранција је од 25 до 30 година. Значи, за осам година би требало да се исплати систем, тако да ће за двадесетак година после радити да зарађује паре."

Од стотину потенцијално погодних локација У Србији за соларне електране, у Банату се налази десет. Неискоришћени простори на крововима такође су добро решење што се локације тиче. У Банату је повољна могућност и комбинација соларне и енергије ветра.

Јелена Павличевић, Технолошки факултет у Новом Саду, додаје: "Индустријски сектор веома је заинтересован за индустријске соларне кровове, за индустријске соларне електране, ветро електране и тиме смањују трошкове производње. Банат је карактеристичан као ветровито подручје и погодно за изградњу ветро електрана."

На трибини о обновљивим изворима енергије, која је одржана у Зрењанину, истакнуто је да постоје потенцијали да се отпад користи за производњу енергије. Од тоне отпада, прерадом се може добити 300 до 350 киловата струје.

Наталија Лалић, директорка хемијско прехрамбене и технолошке школе "Урош Предић", објашњава: "Управо тај чврсти отпад, који заузима велике површине на депонијама, такође настају многе дивље депоније, је решење као обновљиви извор енергије да се искористи и на тај начин смањи запремина таквог отпада."

Према пројекцијама Владе Србије и Стратегије о обновљивим изворима енергије, до 2030. године, у односу на 2025. треба да се повећа за по 100 мегавата појединачно учешће из ветрогенератора, сунчеве и хидроенергије, а укупно за 70 мегавата од енергија на гас и биомасу.