Краљевачка привреда – од авиона до каблова

Фабрика авиона. Топионица изграђена пре оне у Трепчи. Један од највећих млинова на Балкану. Све је то Краљево имало у Краљевини Југославији и све је до 1945. порушено до темеља.

Остала је само Фабрика вагона. Основана 1936. а златно доба доживела је средином седамдесетих када је запошљавала око пет хиљада радника, а вагони произведени у прве четири деценије поређани један за другим заузели би пругу од Београда до Загреба.

У социјалистичкој Југославији Магнохром је био краљевачки привредни лидер. Запошљавао је око седам и по хиљада радника, од неквалификованих до научника. ТА пећи и бојлери били су симболи привреде града на Ибру.

У Краљеву је почела и производња новог изолационог материјала Изомакс 90, који је био дело стручњака истраживача Магнохромовог института за ватросталне материјале. Ни у чему не заостају за увозним, а цена му је двоструко мања.

„То да се запослиш у Магнохрому, у то време, било је премија”, објашњава Степо Лазовић, некадашњи радник Магнохрома. „Ја сам био радник, радио сам на пресама, радио сам после у контроли. Моја супруга није радила, ја сам правио кућу и од те плате школовао децу.” 

Магнохром је извозио широм света, а у свету је био познат и Јасенов намештај, рад кабларових мајстора.

Краљево је било и један од највећих трговачких центара бивше Југославије. Али до краја деведестих, све је постало само лепо сећање.

„Седамнаест месеци нисмо примили плате. Ако је требало да преживиш, ако има неки мајстор да иде, да му мешаш малтер, ни то ниси могао да нађеш”, сећа се Степо Лазовић.

Тако је било годинама у Краљеву, а приватна предузећа дуго нису успела да смање огромну незапосленост. Данас је, кажу у Привредној комори, ситуација другачија.

„Порасла су предузећа која су била мала породична предузећа. Већ имамо четири предузећа која су ушла у круг великих предузећа. Имамо око тридесет предузећа која су ушла у средња предузећа. И то је у ствари костур који ће носити развој града Краљева”, објашњава Звонко Туфегџић, директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа.

Са доласком инвестиција из Немачке и Турске потражња за радницима је порасла. Истина, углавном за онима који раде у призводњи, трговини, угоститељству.

„Тренутно је на евиденцји 5.813 незапослених, што је драстично мање посматрајући раније периоде где смо имали у просеку десет-дванаест па чак и петнаест хиљада незапослених. Највећи број, преко 40 посто, представљају лица старија од педесет година”, каже Србислав Антонијевић из Националне службе за запошљавање, филијала Краљево.

Али нису само позитивни трендови огледало краљевачке привреде. Од 2011. до 2022. град је изгубио око 14.000 становника. Од оних који оду у веће центре да студирају и раде, готово нико се не враћа у родни град.

На факултету који основан због потреба краљевачке привреде прате демографске трендове и на један посебно упозоравају: у Краљеву је 2020. рођено око 400 беба мање него 30 година раније.

„То је близу 16 одељења првог разреда, што је заиста поражавајући податак”, објашњава проф. Милан Бижић, са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву.

Имају предлог како да више младих остане у родном граду.

„У виду довођења, оснивања нових компанија које би се бавиле вишим степеном технолошког развоја, значи производима који изискују већи ниво знања”, каже профестор Божић.

У локалној самоуправи одговарају, прво су морали да реше децнеијски горући проблем – велику незапосленост. Сада, кажу, могу да се посвете проналажењу фирми које ће више запошљавати високообразоване и понудити веће плате, било тако што ће субвеционисати домаће компаније било привлачењем страног капитала.

„У Краљеву ће једна домаћа, краљевачка фирма ускоро започети запошљавање високообразованих људи. Ради се о високој технологији и њима ће бити потребан велики број техничара, али и инжењера”, каже Предраг Терзић, градоначелник Краљева у техничком мандату.

Развоју Краљева требало би да допринесе завршетак Моравског коридора и оспособљавање Аеродрома Морава за карго саобраћај. Уз наду да је град који је још 1929. производио Бреге 19 научио лекцију из више пута поновљених грешака.