Вашингтон на потезу – може ли "трећа страна" помирити Русију и Америку око НИС-а

Србија се приближава датуму после којег ће, према изјавама званичника, остати без залиха нафте, након што су Сједињене Америчке Државе увеле санкције НИС-у. Истовремено се чека одговор Вашингтона на руски предлог о уступању компаније трећој страни. Надежда Кокотовић из "Бриселског клуба за енергетику" рекла је за РТС да је питање треће стране "питање од милион долара", али сматра да Русија може врло брзо пронаћи компанију која ће је заменити у власничкој структури.

Надежда Кокотовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да јој улива оптимизам то што су се ствари покренуле након недавне посете директора "Гаспромњефта" Београду, те да верује да је добронамеран према Србији.

"Преузео је координацију са руске стране и, сигурна сам да ће се, у оквирима датих околности, наћи брзо и прихватљиво решење и за НИС и за Американце. Неће се поновити грешка ‘Лукоила’ са ‘Гунвором’“, сматра Кокотовићева.

Поверништво (ни)је решење

Према њеним речима, питање треће стране је од милион долара. О њој се много спекулише, али има утисак да нико не зна праву информацију. Ипак, истиче да је Русија током четири године под санкцијама створила широку мрежу партнера и посредника у Азији и на Блиском истоку.

"Могу релативно брзо да пронађу компанију која ће их заменити у власничкој структури. Постоји доста земаља и инвеститора који имају добре односе и са Русијом и са САД – од Азербејџана, Казахстана и земаља у Голфском заливу, до Турске, па чак и Мађарске", навела је Кокотовићева.

Говорећи о повлачењу Русије из контроле над "Росњефтом" у Немачкој 2022. године, Кокотовићева је подсетила да је немачка влада тада именовала агенцију која је деловала као поверник. "Росњефт" је остао власник, али није имао контролу над управљањем имовином, менаџментом и капиталом.

"Под режимом поверништва, што се сада најављује и у Бугарској и у Румунији, новац остаје у рафинерији и користи се за пословање, док ‘Росњефт’ не добија средства", објаснила је гошћа Јутарњег програма.

Мудрији српски приступ

Кокотовићева сматра да се руска понуда САД о НИС-у односи на целокупно власништво, јер модел поверништва није решење – што се видело на примеру Немачке, где је било доста проблема, укључујући тужбе "Росњефта" и сложене преговоре који нису финализовани.

"Сматрам да је српски модел много бољи, иако нам сада не делује тако јер смо се измучили последњих годину дана ишчекивањем. То је мудрији и дугорочно разуман приступ. Бугарска је, рецимо, усвојила одлуку о именовању специјалног повереника над ‘Лукоиловим’ рафинеријама, али је председник ставио вето", каже Кокотовићева.

Говорећи о гасном аранжману Србије са Русијом, истиче да нема сумње да ће до краја године бити продужен и да ће гаса бити, али упозорава да се Србија мора припремити за 1. јануар 2028. године, када Европска унија званично прекида доток гаса преко Турског тока у Европу.

"Није исто да ли преговарате са ‘Гаспромњефтом’, ‘Росњефтом’ или ‘Лукоилом’. То су различите компаније са различитим менаџментом и приступима на страним тржиштима, што зависи и од земље домаћина. У балансирању различитих интереса треба тражити решење", закључила је Кокотовићева.