Крушевачке трачаре

О животима крушевачких тинејџера свакодневно се говори на анонимним профилима које поседује безмало свака средња, али и све већи број основних школа.

За разлику од уобичајених, безопасних, трачеви срачунати на освету и омаловажавање изнети на друштвеним мрежама имају озбиљне и далекосежне последице.

"Нажалост деца се нису нама пожалила. Ми смо сасвим случајно то сазнали, али свеједно, школа ће све урадити, руководтво школе и ми професори, да ту децу заштитимо.Трачеви који се износе о дешавањима у нашој школи, тврдим да нису тачни јер имамо обезбеђење, наставници дежурају по спратовима, а наши ученици препознају се по униформама и нико ко их нема не може у школу да уђе. Свакоме од нас било би страшно да се нађе на мети таквих неистина, а камоли младима у пубертету који су иначе осетљиви на све", каже Маријана Лазић, професор Хемијско-технолошке школе у Крушевцу.

Стручњаци сматрају да су аутори трачева адолесценти који изношењем неистина о другима исказују сопствени бес, незадовољство и осећај мање вредности, често несвесни озбиљности последица.

Милица Милетић, психолог Диспанзера за децу и омладину у Крушевцу каже да је адолесценција завршна фаза сазревања младих људи, једно бурно стање током кога они траже свој идентитет.

"Незадовољство сопственом личношћу отуда често пребацују на друге. Последице таквог деструктивног понашања могу код деце која су се нашла на мети трачева да доведу до депресије, па чак и суицида, ако је млада особа слабије структуре и не  може да поднесе то што се о њој чита. Улога породице је зато веома важна. Уколико нема довољно разумевања код родитеља и не сме да им каже шта му се дешава бојећи се последица, дете треба да помоћ потражи у школи, дечијем диспанзеру или нашем Саветовалишту за младе. Важно је да са неким подели тај страх, осећај безнађа у којем се тренутно нашло, а ако је проблем дубљи треба потражити помоћ психијатра", каже Милетићева.

Ко су аутори трачева родитељи и професори покушали су да сазнају на више адреса. Од заштитника грађана до тужилаштва за високотехнолошки криминал. Савет, али не и одговор, добили су само у крушевачкој Полицијској управи.

Иван Јевтић, инспектор ПУ Крушевац каже да сви који прихвате услове коришћења Фејсбук налога аутоматски пристају и на то да се њихови подаци, лични и сви други, пренесу и обраде у САД.

"На сваком сајту Фејсбука се налази адреса и начин како се обратити око злоупотреба па смо посаветовали људе да се обрате на тај начин или да потраже задовољење својих потреба преко надлежног државног или Окружног суда у округу Санта Клара, у складу са законима државе Калифорније. Адреса на коју се могу обратити сви који мисле да су им права повређена је Фејзбук 156 Университе Авену, Паоло Алто, Калифорнија 94302", каже Јевтић. 

Од трача до истине пут је дуг, а исход често неизвестан. Осим чињенице да се већина надлежних државних институција о овој теми, упркос бројним захтевима, још увек не изјашњава, а грађане збуњују и дијаметрално супротни ставови које о начину долажења до истине заговарају различити познаваоци права.

"Према позитивном законодавству Србије клевета више није кривично дело, али увреда и изношење личних и породичних прилика то јесу и за њих је запрећена новчана казна или казна затвора. Гоњење за ова кривична дела предузима се по приватној тужби. Уколико оштећени немају податке о извршиоцима кривичних дела они треба да се обрате МУП-у који ће их по службеној дужности прибавити и уступити оштећенима како би могли да покрену поступак пред одговарајућим, стварно и месно надлежним судом", каже Владан М. Ивановић, адвокат.

Овим путем кренуће најупорнији, а када до истине дођу оштећени ће их за младалачку непромишљеност деце испоставити њиховим родитељима. Претрпљени стрес и емоције новцем се, како кажу, не могу платити.