Са којим изазовима се суочавају произвођачи млека у Србији

Ниска откупна цена и незаинтересованост младих за поједине образовне профиле у преради млека међу највећим су проблемима са којима се суочавају у млекарској индустрији у Србији, наведено је на стручном скупу који је одржан у Млекарској школи у Пироту. Да би се нашло решење за проблеме пољопривредника, Европска кућа из Ниша и Научни клуб, покренули су расправу о будућности прехрамбене индустрије у Србији.

Највећи изазов са којим се суочавају произвођачи млека у Србји је ниска откупна цена. То потврђује и Звонко Ристић, један од највећих фармера у пиротском крају.

"Из године у годину цена је све нижа, а овче млеко је специфичан производ јер га има само неколико месеци у току године. Решење не видим. Једино да се повећа цена, јер производи од овчег млека су доста скупи. Нама је најбитније да млекаре редовно откупљују млеко", каже фармер Звонко Ристић.

Млекарска школа у Пироту, чувар је традиционалне производње качкаваља, али је њен приоритет образовање стручних кадрова.

„Нажалост интересовање из године у годину јењава за неке образовне профиле, не само за прераду млека, већ и друге у подручју рада пољопривреда и прерада хране. Деценијама уназад пољопривреда се ставља у други план на нашу велику жалост, а сви смо свесни да стабилна земља захтева стручне кадрове и произуводњу хране", наводи Ненад Ђорђевић, дирекор Млекарске школе.

Стручњаци се слажу да је пољопривреда будућност, а могу да понуде и одговоре на тренутну кризу у млекарској индустрији Србије

"Мислимо да би образовање у овом сектору, како средњошколско, тако и високо, могло значајно да унапреди ситуацију у сектору и омогући да буде и профитабилнија и ефикаснија и економичнија производња. На тај начин да отворимо нека нова тржишта и нове сегменте тржишта", наводи проф. др Владимир Курћубић, декан Агрономског факултета у Чачку.

Издвајања државе за аграр, истичу у Министарству пољопривреде, највећа су у историји. Међутим, ефекти нису задовољавајући, па је потребно да се сви прилагоде тржишту.

"Имамо задатак као држава да ускладимо прописе са Европском унијом ради лакше трговине. Такође имамо доста спољнотрговинских уговора које је држава потписала у последњих годину и по дана, са Тунисом, Египтом, Уједињеним Арапским Емиратима. Све су то потенцијална тржишта", наводидр Ненад Будимовић, Привредна комора Србије.

"Мислим да је прерада млека у квалитетне сиреве, тврде сиреве, који су нам дефицитарни на српском тржишту јесте начин да значајна количина буде усмерена да се тржиште релаксира. Да тај производ иде за домаће тржиште, домаћу потрошњу, али и да буде предмет извоза у друге земље", каже др Ненад Катанић, помоћник министра пољопривреде.

Решење за српске домаћине, посебно у планинском крају је производња традиционалних деликатеса. Пиротски качкаваљ, пеглана кобасица, сјенички сир, уз квалитетну производњу, могу да постигну одличну цену на тржишту и обезбеде добру зараду.