Словенци за арбитражу

Грађани Словеније изјашњавали су се на референдуму о томе да ли ће се спор са Хрватском у вези са заједничком границом решавати међународном арбитражом, како је утврђено споразумом који су две земље потписале, почетком новембра 2009. године.

Према незваничним резултатима, за арбитражни споразум о граници са Хрватском гласало 51,48 одсто грађана, а против је било 48,52 одсто.

Словеначки премијер Борут Пахор био је задовољан након објављивања првих резултата.

"Постигли смо добар резултат имајући у виду жељу владајуће коалиције да споразум добије подршку грађана", навео је Пахор.

Премијер је, како преноси агенција СТА, истакао и да је задовољан великим одзивом грађана и да је референдум био у потпуности легитиман.

Према првим прелиминарним резултатима, на биралишта је изашло 42,28 одсто од 1,7 милиона бирача.

Лидер опозије Јанез Јанша оценио је, међутим, да је одзив мање од половине бирача доказ неповерања грађана према споразуму и према актуелној словеначкој политици.

Јанша је рекао и да његова Словеначка демократска странка, највећа партије опозиције, неће гласати за ратификацију приступа Хрватске ЕУ "док не видимо каква ће бити пресуда арбитражног суда".

Резултат важећи без обзира на одзив 

Гласало се на укупно 3.380 бирачких места широм Словеније, а словеначки држављани могли су да се изјасне и у 34 дипломатске мисије у иностранству.

Словеначки гласачи одговарали су на питање "Да ли сте за то да се прихвати закон о ратификацији арбитражног споразума између владе Републике Словеније и владе Републике Хрватске, који је Државни збор усвојио на седници од 19. априла 2010.године?".

Резултат референдума биће важећи без обзира на одзив бирача, пошто се одлука доноси натполовичном већином од броја оних који су гласали.

Иако је споразум већ добио "зелено светло" у парламенту, владајуће и опозиционе странке су се сагласиле да се о њему, због важности теме, изјасне и грађани.

Веома оштра предреферендумска кампања била је обележена тврдњама владе да је споразум у националном интересу и у складу са европским принципима, и упозорењима опозиције да ће Словенија, на арбитражи, изгубити излаз на отворено море, односно статус поморске земље.

Споразум су, почетком новембра, у Стокхолму, потписали премијери Словеније и Хрватске, Борут Пахор и Јадранка Косор.

На коначан исход референдума могли би да утичу и гласови бирача из иностранства, који ће бити прикупљени до 14. јуна, а званични резултати биће саопштени 29. јуна.

Референдум важан за регион

Исход референдума није од значаја само за Словенију и Хрватску, него и за регион Западног Балкана, у смислу јачања изгледа за прикључење Европској унији, истичу аналитичари.

Потврда тога су и заинтересованост Брисела и Вашингтона, који изражавају жељу да резултат буде позитиван, односно да Словенци подрже одлуку свог парламента да се граница сa Хрватском уреди међународном арбитражом.

Прихватање споразума би, према тврдњама из ЕУ, могло постати модел и за решавање сличних проблема на Западном Балкану, пошто Хрватска има отворена гранична питања и са Србијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином.

Евентуално "не", Хрватској и целом региону Западног Балкана вероватно би донело удаљавање од ЕУ, где се, иначе, међусобна сарадња земаља Западног Балкана сматра недовољном, иако Унија то свесрдно подстиче и подржава.

Негативан исход би Словенију и Хрватску вратио на почетак међусобног проблема, односно упутио на Међународни суд и ослабило комуникацију Загреба са Бриселом о уласку у ЕУ, док не реши своје граничне проблеме.

Истовремено, такав исход би, појачао неповерења у капацитет и добру вољу осталих земаља Западног Балкана, да своје међусобне несугласице, са којима не могу у ЕУ, брзо превазиђу.

Исход референдума је неизвестан, а евентуално одбијање споразума могло би уздрмати словеначку владу и подстаћи опозицију да затражи и референдум о уласку Хрватске у ЕУ, што би сигурно био политички потрес који би изашао из оквира словеначко-хрватских односа.

Јосиповић и Косор о резултатима референдума

Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је позитиван исход словеначког референдума о арбитражи као победу за Словенију, Хрватску и Европу, наводи се у саопштењу из кабинета хрватског председника.

Словеначки гласачи су на референдуму одржаном у недељу са тесном већином одобрили арбитражни споразум о решавању граничног спора између Словеније и Хрватске.

Како преноси Хина у саопштењу се каже да ће резултат референдума истовремено "подстаћи очигледан узлазни тренд пријатељских односа Хрватске и Словеније" а да "словеначка подршка омогућује Хрватској да заврши приступне преговоре без оптерећења проблемом границе који ће своје решење наћи у арбитражи".

"Ово је и допринос концепту проширења Европске уније који обухвата Хрватску, а у будућности и све земље југоисточне Европе", наводи се у саопштењу.

Како се додаје, Јосиповић је разговарао с председником Словеније Данилом Тирком и премијером Борутом Пахором и честитао им "на успешно спроведеном референдуму и политици мира и пријатељства коју воде".

Хрватска премијерка Јадранка Косор изјавила је, након затварања биралишта у Словенији, да ништа више неће блокирати хрватске преговоре за улазак у ЕУ. Она је за Хрватску радио-телевизију изјавила да се чула с Борутом Пахором, који јој је потврдио да блокаде више неће бити.

Према незваничним резултатима словеначке Републичке изборне комисије, за споразум је гласало 51,48 одсто бирача, против је било 48,52 одсто, уз излазност од 42,28 одсто.

Арбитражни споразум потписали су Јадранка Косор и Борут Пахор 4. новембра прошле године у Стокхолму, а њиме се решавање граничног спора између Хрватске и Словеније препушта међународном арбитражном телу.

Споразум је ратификован у парламентима две државе.