Криза мађарске локалне управе

Строге мере које Мађари спроводе у сарадњи са ММФ-ом и Европском унијом, из чијих фондова су позајмили 20 милијарди евра, дају резултате. Стручњаци, међутим, упозоравају на презадужене локалне управе.

Грчка финансијска криза има и шире последице. Страни улагачи се окрећу ка земљама које не користе евро, попут Мађарске, иако се ни она још није опоравила од сличне кризе у коју је запала 2008. године.

Стручњаци упозоравају, међутим, да би опоравак могао да буде успорен ако се не реши питање гломазне и презадужене мреже локалне управе.

Мађарски град Сигетвар, близу границе с Хрватском, дуго је био познат само по бици хабсбуршких и отоманских снага 1566. године. Од ове године је на гласу и као први који је прогласио банкрот због дуга од 20 милиона долара.

Сигетвар је узео кредит да би финансирао развојне пројекте под покровитељством Европске уније попут нових термалних купатила, надајући се да ће привући туристе. Када је због кризе форинта пала, дуг је нарастао преко могућности града да га врати.

"Почели смо много развојних пројеката и нисмо добро проценили да ли имамо довољно новца за њих. Кад смо почели да се заплићемо у дугове, схватили смо да смо у великој невољи", рекао је заменик градоначелника Сигетвара Ђула Родек.

Гломазна и неделотворна локална управа

У сличној ситуацији је више стотина локалних управа, па стручњаци указују да је за владу у Будимпешти задатак првог реда да реформише систем локалне власти који се показује неделотворним, јер он може да успори економски опоравак.

Мађарска има више од три хиљаде локалних управа, које гутају нешто више од десет одсто бруто домаћег производа и четвртину буџета, док, на пример, Белгија са истим бројем становника има мање од шест стотина.

"Локалне управе само преживљавају. Немају новца да извршавају обавезе, па гомилају дугове код комуналних предузећа. Бомба откуцава, а нико се не бави нашим проблемом", истиче председник Удружења општина Мађарске Габор Жонгор.

Проблем локалне управе вуче корене из деведесетих, када им је, после пада комунизма, омогућено да мање зависе од владе у Будимпешти. Међутим, није направљен склад између обавеза и финансирања. Оне имају обавезу да помажу сиромашне и незапослене, да дају новац за рад школа, болница, спортских клубова и слично.

Због рецесије смањен је прилив новца од пореза и проблем финансирања је још више дошао до изражаја. Зато се локалне управе залажу да се одређене обавезе врате држави која може да их испуњава делотворније.