Аустрија: Прохибиција друштвених мрежа за млађе од 14 година

Све је почело са примером из Аустралије, кад су старосна ограничења у приступу дигиталним мрежама постала стварност.

Аустралијско решење је пионирски подухват, без преседана. На њега се сада угледају, или од њега диференцирају, све државе које увиђају да дигитални простор захтева више регулативе, пре свега у односу на младе.

У француском парламенту је сличан закон управо прошао прво читање. У Великој Британији је прошле седмице такав нацрт добио зелено светло у Горњем дому. Прави изазов тек следи, расправа у Доњем дому, важнијем телу британског парламента.

Старосне границе нису увек исте. У Великој Британији се захтева да она буде као и у Аустралији, 16 година. Француска и Данска траже да интернетске платформе буду забрањене за млађе од 15 година. Аустријски предлог сада спушта ту границу на 14 година, узраст када се по закону стиче пословна способност.

Са своје стране, Европски парламент тражи да узраст од 13 година буде граница испод које деца неће смети да користе социјалне мреже, видео-платформе и АИ-четботс.

Исламистички терор у Бечу, масовно убиство у Грацу

У Аустрији се о контроли интернета за младе интензивније разговара од исламистичког терора у Бечу из новембра 2020. године, када је млади мигрант албанског порекла убио четворо, а ранио двадесет троје. Поставило се питање где се радикализовао. Истрага је утврдила да је добар део врбовања текао преко друштвених мрежа.

Након тога је стигао пример из јуна прошле године, када је млади човек, једва пунолетан, побио девет ученика и наставницу у средњој школи у Грацу. Амок случај из Граца нема тако директну везу са друштвеним платформама као ранији терористички напад, али је свеједно утицао на убрзање процедуре за доношење закона о младима и интернету.

Иницијатор закона је аустријска Народна партија (ÖVP), главна странка у трочланој коалицији, у којој још седе Социјалдемократе (SPÖ) и неолиберални (NEOS).

Како изјављује државни секретар за дигитализацију Александар Прел (Pröll), процедура за усвајање новог закона би требало да буде завршена у лето, тако да може да ступи у употребу тачно са почетком нове школске године.  До тада ће се разговарати "о конкретним техничким модалитетима забране", каже Прел.

Аустралијски пример је једна од варијанти како би забрана могла да буде решена и у Аустрији.

Тамо је то постављено тако да одговорност лежи на социјалним платформама. Оне су те које морају да воде рачуна да њихови корисници буду старији од 16 година.

Пример из Аустралије користи неколико модела за утврђивање старости корисника. Од корисника се тражи даунлоуд личних докумената, уз то додатно или алтернативно дигитална идентификација лица и гласа. Следећа варијанта је статистика у типу одабраног материјала, преко које се процењује узраст корисника.

Због високих казни које им прете, власници, управе и администратори друштвених мрежа су присиљени на темељне провере. За теже и поновљене преступе социјалне платформе могу да буду кажњене до 50 милиона аустралијских долара, или око 30 милиона евра.

Колико је све то изведиво

Коалициони партнери подржавају нацрт аустријског закона, иако не у потпуности.

НЕОС одбија преузимање аустралијског решења, јер оно проширује могућности злоупотребе личних података. У саопштењу странке се спомињу примери из САД "из којих се види шта се догађа када олигарси дигиталног сектора скупљају податке, па их прослеђују политици да их користи као оружје против грађана".

Неосовци инсистирају на еИД-систему, што је ознака за ЕУ систем електронског доказа идентитета. Прелов, односно предлог Народне партије полази од аустријског ИД-система. Разлика је у томе да аустријски ИД систем "зна" много више од европског – ко је особа у питању, код ког доктора иде, које вакцине прима, где живи, шта купује, кад се сели и слично.

Европски еИД би знао, односно прослеђивао социјалним мрежама само информацију о узрасту корисника, ништа више. "Квака" у европском систему је да он још није оперативан и да ће то бити тек негде идуће године, у најбољем случају.

Народна странка у аустријској коалицији инсистира на националном решењу, сада, одмах и што пре.

Прел: "И ми смо за европско решење, али нисмо у ситуацији да чекамо. Није ни сигурно да остале европске земље желе да крену истим путем као Аустрија".

Подршка Народној странци стиже од Социјалдемократа. Они су до краја прошле године били за заједничко ЕУ решење, али како је тај рок прошао и ништа се није догодило, дали су дозволу "да Аустрија може сама".

Једина критика долази из Слободарске партије (FPÖ). Одатле се влада критикује да наводну заштиту омладине користи као камуфлажу за цензуру и ограничавање слободе мишљења младих људи. И, да је циљ контрола, не заштита.

ЕУ: Да, али не одмах...

Колико год националне државе убрзавају законска решења у тој области, са врха ЕУ стиже захтев да се успори.

Шефови држава и влада ЕУ су на самиту прошлог октобра закључили да заштита малолетника у дигиталном простору подразумева и утврђивање старосне границе. Без забране за одређени узраст неће ићи, тако је договорено. Али када и како, то је на нивоу ЕУ остављено за другу прилику.

Из ЕУ комисије је ове седмице промптно стигло упозорење Француској да национални парамент може да донесе тај закон, али да свеједно не може да га пусти у оптицај. Образложење: Зато што ЕУ већ ради на властитом решењу, прототипу за апликацију која ће аутоматски затварати смарт телефоне за одређене узрасте и садржаје.

Много је непознаница, али сам проблем се међутим нигде не доводи у питање.

Једна од главних дигиталних специјалиста у Аустрији Ингрид Бродниг: "Где повући старосну границу, то је ствар договора. Али корелација између кориштења социјалних медија и низа психичких проблема код младих је непорецива".