Дејтонски споразум у Загребу – ко заступа Хрвате у БиХ

Време је за ревизију Дејтонског споразума. Реченица која се често чује у Бањалуци, повремено и у Сарајеву, сада је одјекнула из Загреба. И то изговорена пред целим светом - у обраћању хрватског премијера Генералној скупштини Уједињених нација.

"Једнакост Хрвата као констутивног народа у БиХ остаје наш приоритет. Нарочито избор њиховог представника кроз адекватан изборни закон који би спречио изборне инжењеринге." Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске, изјавио је то само неколико дана пре него што се сусрео са, како је рекао, представницима хрватског и бошњачког народа у Босни и Херцеговини Драганом Човићем и Бакиром Изетбеговићем.

И исто тако - неколико дана пошто је Загреб посетио српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик.

Иако је хрватски премијер рекао да је то била "радна посета без велике драме", ипак је Додиков боравак у Загребу изазвао велико интересовање, поготово јер је с њим разговарао и председник Хрватске Зоран Милановић.

Милановић је свој сусрет образложио речима да са Додиком нико не разговара, што је погрешно јер се "политика тако не води" и да је за њега Додик саговорник, да је "за вријеме рата у Хрватској сачувао чисте руке".

Ако је Додик релевантан саговорник и за председника и за премијера Хрватске, то се изгледа не може рећи за актуелног хрватског члана Председништва БиХ Жељка Kомшића.

Хрватски председник чак оцењује да хрватски члан Председништва БиХ "паразитира у ствари на хрватском бирачком тијелу".

Kомшић није био ништа суптилнији. Штавише - одговорио је Загребу да "одбије од Босне и Херцеговине", јер се ни Сарајево не меша у политичке прилике у Хртватској.

Бакир Изетбеговић, председник СДА, која је најближи политички савезник Kомшићеве Демократске фронте, подржао је Комшића речима да није учествовао у, како је рекао, "злочиначком подухвату".

И управо чињеница да га Изетбеговић подржава, Kомшића све више удаљава и од Загреба и од босанско-херцеговачких Хрвата.

Намећу ли Бошњаци свој избор Хрватима?

"Он (Комшић) је требао бити хрватски члан Предсједништва, а он то није, он је антихрватски члан Предсједништва. То је јако битно: сада Предсједништву имате српског члана, бошњачког члана и антихрватског члана, јер је Комшић на то мјесто дошао кроз једну антихрватску хистерију која је у једном моменту владала у Сарајеву и у Босни и Херцеговини", експлицитан је историчар Иван Лучић, иначе члан ХДЗ-а, који се нада да би недавни сусрети у Загребу могли да "утишају ту хистерију".

"Устав БиХ је врло јасан - не смијете дирнути у три конститутивна народа и њихово право да бирају представнике који могу адекватно да штите њихове интересе. Да ли је демократија комшићевског типа то? Није! Она елиминише цијели један народ, она је у Предсједништву елиминисала хрватски народ", оцењује Синиша Каран, професор уставног права и генерални секретар Владе Републике Српске.

То је, укратко, кључ проблема у БиХ - избор чланова Председништва. Устав каже да српског члана бира Република Српска, а хрватског и бошњачког - Федерација БиХ.

Kако су у Федерацији Бошњаци вишеструко бројнији од Хрвата, тако се догађа да њиховим гласовима буде изабран не само бошњачки него и хрватски члан.

"Примијетили сте како се у Федерацији утркују да убјасне како неко није добро превео ту ријеч у Уставу, јер не праве разлику између ‚‘конститутиван‘ и ‘конституенс‘, то је зачкољица којом прије свега бошњачка страна и СДА као доминантна структура желе да од представника народа направе припаднике народа", објашњава Каран.

То је постојало, како је додао, у бившој Југославији. "Припадник народа је нико, он не може да штити себе и то је проблем који се данас дешава Хрватима, јер са аспекта популације су малобројни, а данас им се дешава да Бошњаци као бројнији дрско крше тај трећи кључни стуб и претварају ову државу у унитарну и полако извлаче елементе федерализма. Прича о грађанској држави је само плашт за класичну доминацију и мајоризацију", сматра Каран.

"Они (Бошњаци) покушавају надгласавањем, својеврсним институционалним насиљем да изгурају неке политичке циљеве које нису стигли другим средствима. Пленковић то уочава и види. Види то и цијела хрватска политика и то покушава ријешити. Хоће ли успјети, сумњам, кад видим да не постоји демократски потенцијал на бошњачкој страни нити људи који заговарају реална рјешења", каже Лучић.

Владе нема две године

Kолико је однос Бошњака и Хрвата компликован, показује и податак да чак две године после општих избора још није формирана влада Федерације БиХ.

Највише гласова у том ентитету освојиле су ХДЗ Драгана Човића и СДА Бакира Изетбеговића.

Они, међутим, не могу да се договоре о влади, јер СДА не прихвата измене будућег избора чланова Председништва БиХ, на чему ХДЗ инсистира, да би, како кажу, спречили могућност да бошњаци бирају уместо њих. Да ли то залагање Човића чини легитимним представником босанско-херцеговачких Хрвата?

"Мени је свеједно да ли је то Човић или не, мени је само важно да буде хрватски представник, а то значи да га изабере хрватски народ, то мора да се реши", каже Лучић.

Чињеница је ипак да проблем познат као случај Kомшић постоји од раније. Откуд онда сада појачано интересовање Загреба за БиХ?

Упућени у прилике у региону разлоге виде и у приближавању годишнице Дејтонског споразума, али и локалних избора.

"БиХ је земља са три пола и кад погледамо у историју, схватићемо да је увек било тако неких сусрета који су изазивали сумње код других полова у троуглу. А тај троугао опет има два своја суседна центра Београд и Загреб који имају своје интерерсе. Тако да ово што је Пленковић урадио то је опет то балансирање, али и слање поруке да се хрватски корпус позиционира као тас на ваги у тој српско-бошњачкој борби и мислим да то ствара опасност на дужи рок за Републику Српску и то ме чини забринутим", каже политиколог Младен Мрдаљ.

(Не)уобичајени интерес Загреба за БиХ

За Бањалуку, међутим, овај састанак у Загребу је и логичан и очекиван. Kако кажу, након што су представници Републике Српске обавестили Београд о кршењу Дејтона и укидању надлежности које су гарантоване, најављено је да ће о свему бити информисан и Загреб, али и други гаранти Дејтонског споразума.

Слично мисле и у Загребу: "Ако у земљи не постоји демократски капацитет, онда то треба да се на вишим разинама ријеши и врати онима који су и раније одлучивали о свим овим процесима од 95. до данас", каже Иво Лучић.

Ситуација је и даље без решења, добро је да се разговара, каже политиколог Младен Мрдаљ, али сматра да српска страна треба опрезније да сагледава хрватске интересе у Босни и Херцеговини и у региону, јер они нужно не морају бити исти.

"Мислим да је до сада била грешка код српских интереса што су сматрали да се са Хрватима може направити договор гледајући тај сужени простор Бањалуке и Груда, односно херцеговачких Хрвата насупрот Сарајева, испуштајући из вида да Загреб има мало шире и више интересе од херцеговачких Хрвата и да то није једно те исто", каже Мрдаљ.

Подећа на ситуацију из 1992. године, када су тзв. Ливањском декларацијом босанско-херцеговачки Хрвати подржали српски предлог о оснивању етничких ентитета у Босни и Херцеговини.

"Они су стали на страни да и Хрвати треба нешто исто да добију, али је Туђман тражио да се с тим прекине јер је хтео да окрене Бошњаке против Срба да би растеретио фронт Срба и Хрвата, тако да су интереси Хрвата били секундарни, посебно из угла те екстремне политике коју је тада заступао Туђман, а после и мање-више сви његови наследници", оцењује Мрдаљ.

У Хрватској сада међутим инсистирају на томе да је приоритет Загреба да се одбрани право Хрвата и да не буду мањина смо зато јер су малобројнији од Срба и Бошњака. Ту поруку нарочито упућују Бошњацима и СДА као најјачој бошњачкој странци.

"Имали смо случај господина Тихића, покојног председника СДА, који је био спреман на одређене компромисе, човјека који је реално сагледавао прилике у БиХ, међутим чим је он ушао у неке компромисе, а то је овдје нужно на свим странама, проглашен је у Сарајеву издајником и доживио је јавни линч. Вјеројатно се Изетбеговић боји да и сам тако не заврши и не усуђује се кренути у рјешење проблема", каже Иво Лучић.

Да ли је решење у БиХ или изван ње?

До сада је у БиХ била пракса да се три народа окрећу на три стране - ка Загребу и Београду - Хрвати и Срби, док Бошњаци гледају ка Анкари.
Kолико добри односи Београда и Анкаре могу да помогну у бољем функционисању БиХ?

Kолико то што је Зоран Милановић одмах пошто је изабран за председника Хрватске разговарао са турским председником Реџепом Ердоганом?

Kолико сусрети у Загребу, али и најновији сусрет у Истанбулу и да ли је о ситуацији у БиХ било речи приликом недавног разговора председника Србије Александра Вучића и Турске Ердогана?

"Чини ми се да је фокус тог састанка у Турској био на економији и договору у Вашингтону. Наравно, БиХ је увек тема у разговору Ердогана и Вучића и Бошњаци и у БиХ па и у Србији", каже Мрдаљ.

Да ли ће се Ердоган држати аманета који му је, како је говорио, остао од Изетбеговића старијег или ће пак утицати на Бошњаке на другачији начин, за сада је отворено питање.

Kао што је нерешена и дилема да ли је од договора лидера важније зближавање народа, или је и то зближавање немогуће ако нема компромиса политичких представника.

"Не мислим да ће са стране доћи рјешење, проблем је овдје и ту мора доћи до рјешења, али проблем су Бошњаци који мисле да направе унитарну државу, а демократска држава оваква каква је не може бити унитарна. И они то више неће моћи јер ће имати отпор и једног и другог народа чији су интереси угрожени", каже Синиша Каран.

"Мислим да су Срби ту у позицији да не виде шуму од дрвећа и да пристају на ту ситну игру око БиХ, а да занемарују шири контекст. Српска политика тражи одувек да се договори са лидерима етничких група, а занемарује дубинске културне и симболичке могућности да се ублази тај тешки однос народа Срба и Бошњака, јер преговарати с елитом и с народом су две различите ствари. Треба с бошњачким народом радити да се релаксирају односи на којима тај национализам профитира", оцењује Мрдаљ.

У години у којој се навршава четврт века потписивања споразума који је, како се говорило, Босни и Херцеговини донео мир, али свим народима нешто одузео, показатељ да се нешто променило могли би да буду локални избори наредног месеца.

Могли би, али не значи и да ће заиста бити и да се слична питања о БиХ неће постављати и за 25 година.