Како живе Срби у Далмацији
Под називом "Међу својима" тридесетак младих из општине Земун, која је обезбедила превоз, обишли су српско становништво и места српске културе у Хрватској. Млади су се упознали са условима живота и положајем Срба у Далмацији, одакле многи од њих и потичу.
У спаљено село Кашић које се налази између Бенковца и Задра, још се нису вратили сви прогнани Срби. Малобројни повратници већ неколико година уз велики труд и рад покушавају да оживе своје опустошено село.
"Сада нас има око педесет, до шездесет, варира то. Некад неко оде, пар месеци буде овде", каже Никола Дрча из Кашића.
Захваљујући донацијама мештана који су избегли у Аустралију и друге земље, обновљен је храм Светог Илије и по која кућа. Али велики број домова и даље чека обнову.
Сања Лакић, организатор програма "Међу својима" је навела кућу породице Мркић у селу Кашићу као типичну српску кућу у том крају.
Јереј Младен Скољак из Цркве Светог Илије у Кашићу истиче да у селу тренутно нема школа, због чега деца иду у Смилчиће.
"Тако да проблем је и школа и вода и многи други потребни фактори за живот", додаје Скопљак.
Наду у живот вратили су им својим рођењем малишани Дарио и Дамир Дрча. Њихова имена имају симболику.
"Први који се родио био је Дарио, дао сам му то име баш због тога јер се након рата родио ту у селу и добио је име као дар, као Божји дар. Онда се родио још један дечак и дао сам му име Дамир, пожелео сам да рата никад више не буде, да буде мир, и зато је добио име Дамир", објашњава Душан Дрча.
Прошле године, са својим вршњацима, дечак Дарио је имао прилику да упозна председника Србије. Пожелео је да му узврати поклон.
"Београд је јако леп град и председник Вучић нам је продужио један дан и платио нам улазнице за утакмицу Црвена звезда - Краснодар, те сам ја њему одлучио да поклоним један поклон, пошто је и он мени. Ово је дрес нашег села па сам желео да и он има нешто од нас", каже Дарио.
Села Ислам Грчки и Кашић су имала близу две хиљаде становника, а данас у оба села живи само двеста Срба. Овде је родни крај чувеног Стојана Јанковића чија је кула обновљена пре неколико година.
О Кули Јанковић Стојана, која чува сећање на прошлост и борбу против Турака, данас брине породица Десница.
"Треба истакнути да је то српско културно наслеђе, то се данас спомиње мање него што би требало а важно је истакнути јер све оно што не чувамо то ће постати туђе", поручује Јовица Радмановић из Ислама Грчког.
Древни манастир Крка и данас окупља Србе из Далмације, али и расејања. Поред монаха ту је и више од тридесет ученика Богословије.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар