Кордић: Предлог да се матерњи језик назове наставним

"То решење је опробано у свету, када је у неким срединама владала велика нетрпељивост према другом народу, па се то одразило и на именовање заједничког језика. Тада се предмет материнског језика у школама назвао једноставно 'Наставни језик', нпр. у Аустрији у доба нетрпељивости према Немцима након Другог светског рата", рекла је Сњежана Кордић.

Истакла је да је после седам година нетрпељивост спласнула и да је поново постало могуће изговорити име другог народа у називу свог језика.

"Увођење прелазног решења по узору на Аустрију свакако би било од помоћи и за побољшање квалитета садржаја уџбеника", сматра Кордићева.

Иначе је њена последња књига "Језик и национализам" изазвала велику пажњу јавности, а Кордићева у њој износи чињенично стање о језику у БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској.

Каже да студенти ту књигу читају кришом, испод клупе, да професори не виде, јер су домаћи лингвисти, објашњава, заједно исконструисали једну причу усклађену с националистичким жељама коју студенти морају научити напамет, а увидом у ову књигу би се све срушило као кула од карата.

"Написала је нисам у једном даху него сам у њу уложила десет година интензивног рада, да би на крају сваки детаљ био подупрт доказом. Циљано се реконструисао наратив који су студенти присиљени упијати приликом студија", каже Кордићева.

У интервјуу за портал Прометеј, Кордићева каже да је у школама већ дуже време стање такво да се усађује национализам кроз наставу језика, књижевности, историје и веронауке.

"Прећуткује се кад је о језику реч да Бошњаци, Хрвати, Срби и Црногорци имају заједнички стандардни језик полицентричног типа какав је и немачки, којим говоре Аустријанци, Немци и већина Швајцараца. Енглески је такав језик, и арапски, и шпански, и бројни други. Сваки од њих се говори у више народа и држава, и притом постоје разлике унутар језика између народа и држава, па се препознаје одакле долази говорник, као што и ми препознајемо да ли говорник долази из Србије, БиХ, Хрватске или Црне Горе", каже Кордићева.

Додаје, међутим, да је, упркос препознавању због језичких разлика, то један језик јер говорници глатко разговарају и нису им потребни преводиоци да би се међусобно разумели.

"Кад би се у школама наводили овакви примери, могао би се разбијати мит да сваки народ или свака држава морају имати други језик, али школе и факултети то не раде, него чак уграђују тај мит. Као и мит о чистоћи језика, кад захтевају да се не користи нека реч ако ти за њу кажу да није из твог народа. У лингвистици је познато да не постоји и никада није постојало нешто што би био чист језик и да чистоћу језика могу заступати само људи неупућени у лингвистику и у функционисање језика", објашњава Кордићева.

Према њеним речима, онај ко захтева чистоћу језика, тај уствари шири национализам, јер повећава одбојност према другима који су наводно прљали језик.

"Наше школе и факултети су расадиште националистичких митова о језику. А најодговорнији за то су факултетски професори материнског језика јер они формирају све будуће наставнике и састављају или оцењују у министарским комисијама наставне планове, програме и уџбенике", наводи Кордићева.

Истиче да став људи о језику обликују телевизија, школе, а и верске вође.

"Методе које користе су понављање неистина и прећуткивање чињеница. Кад би они почели да поступају другачије, зачас би се променио став људи о језику. Овако, не преостаје ништа друго него да што више особа износи чињеницу да имамо заједнички стандардни језик, јер свако делује на одређени круг људи и на тај начин се може доприносити промени", прецизна је Коридићева.

Упитана захваљући чему се и даље одржава идеја о четири различита језика, она каже да постоје интересне групе које профитирају од оваквог стања.

"Једна скупина су националистички политичари, којима је то добро средство за произвођење међунационалних конфликата. Осим тога, ако су четири језика, онда имају оправдање за поделу деце по школама, што повећава међунационалну нетрпељивост и тиме осигурава будуће гласаче националистичким политичарима", каже Коридићева.

Друга интересна група су, према њеним речима, факултетски професори матерњег језика, који тврдњом да сваки народ мора говорити други језик додељују себи статус спаситеља народа. Рачунају притом на повећан углед у политичким круговима и медијима.

Трећа интересна група су, сматра Кордићева, бројни наводни преводиоци и лектори, с тим да су они производ факултетских професора.