Изетбеговић: Ако има правде, суд ће уважити жалбу Дураковића

На недавно одржаним локалним изборима у БиХ у општини Сребреница кандидат српских странака Младен Грујичић изабран је за начелника те општине, док је бошњачки кандидат Ћамил Дураковић поднео жалбу Уставном суду БиХ.

Како је Изетбеговић рекао у интервјуу за портал Кликс, бошњачки кандидат Ћамил Дураковић први пут се "такмичио" са уједињеним српским блоком, због чега је у старту имао 30 одсто заостатка.

Према његовим речима, вишемесечним активностима та разлика је смањена, али се, како је рекао, умешала специјална јединица МУП-а Републике Српске и направљено је доста "противзаконитих радњи на бирачким местима".

"И сама Централна изборна комисија (ЦИК) донела је противзакониту одлуку да одбаци гласове који су стизали поштом са даљих дестинација", тврди Изетбеговић.

Упитан да прокоментарише одлуку Народне Скупштине РС да уручи повеље организацијама и појединцима, Изетбеговић сматра да је то забрињавајућа порука о "политичком смеру за који се актуелно руководство РС определило".

У Хрватској "наслепо" говоре о угрожености Хрвата у БиХ 

Бакир Изетбеговић сматра да представници власти у Хрватској без правих аргумената говоре о угрожености Хрвата у Босни и Херцеговини, као и да је свима јасно да у Хрватској нема смисла размишљати о организовању неког Дејтона 2, јер о томе, тврди, нема политичке сагласности.

У интервјуу за Кликс, Изетбеговић је навео да сматра да представници Хрватске "наслепо прате" и подржавају оно што од њих тражи вођство Хрватског народног сабора.

"То су нејасни, дифузни ставови о некаквим федерализацијама, о праву Хрвата да витални национални интерес прошире и примене на свако питање којим се парламенти баве, дакле да блокирају, без образложења, шта год хоће и кад год хоће и слично", додао је он.

Изетбеговић је навео и да не верује да ће "озбиљни политичари европског формата попут премијера Хрватске Андреја Пленковића заиста стати иза захтева који су супротни Уставу БиХ, Дејтонском мировном споразуму, европским и демократским стандардима".

Констатацију о неутемељености критика о угрожености Хрвата у БиХ, Изетбеговић је илустровао подацима да је у структури власти на федералној и државној разини огроман број водећих позиција и позиција у надзорним и управним одборима

"Хрвати суделују с 43 одсто односно 33 одсто, што је дупло више од постотка у укупном броју становника у БиХ. У Већу министара БиХ је такође паритет, а одлуке се доносе консензусом. Федералну владу чини осам министара Бошњака, пет министара Хрвата и три министра Србина, мада су Бошњаци троструко бројнији народ у Федерацији од Хрвата", казао је Изетбеговић.

Председавајући Председништва БиХ је оценио и да би односи његове СДА и ХДЗ БиХ требало да буду бољи и искренији, а највећој хрватској странци у БиХ пребацио је како је те односе покварила "стављајући се у заштиту кладионичарског лобија".