Морају да врате одштету за погинулог у НАТО бомбардовању

Љубомир Коматина, син погинулог Манојла, револтиран је пресудом по којој његова породица, после 16 година, мора држави да врати одштету, пише Радио Дојче веле, преноси Танјуг.

"НАТО ми је убио оца, сада они хоће још једном да га убију", револтирано прича Љубомир Коматина.

Његов отац Манојло погинуо је у НАТО бомбардовању црногорске варошице Мурино, 30. априла 1999. године. Породица је, као одштету за душевне болове, на основу правоснажне пресуде добила ратну одштету од 69.000 евра, али држава Црна Гора сада тражи новац назад.

Породица Коматина добила је, наиме, ратну одштету јер су изгубили члана породице пошто их држава није упозорила на НАТО бомбардовање. Алијанса је током 72 дана напада најављивала своје мете, тако да је држава знала да ће Мурино бити бомбардовано. Али, за разлику од осталих места, она мештане варошице на северу Црне Горе није упозорила на опасност. То је био основ да Коматине 2008. године од државе затраже одштету.

Правна битка је трајала четири године и, након три суђења, причу су закључили правоснажном пресудом у своју корист. Држава је проглашена одговорном за то што није заштитила своје грађане.

Али, већ наредне године тужена страна затражила је ревизију поступка на Врховном суду који је укинуо све нижестепене пресуде. Потом Основни суд налаже противизвршење, односно враћање новца. Коматине морају да врате одштету и додатно плате судске трошкове од 5.000 евра.

"У овом случају Основни суд крши и игнорише Закон о облигационим односима, који прописује да се оно што је примљено за такав вид штете не враћа", каже Веља Мурић, адвокат породице Коматина.

"Намеравам да идем до краја, а то значи да чекам одлуку по мом приговору, затим одлуку Уставног суда поводом Уставне жалбе на пресуду Врховног суда и, коначно, након свега намеравам да се обратим Суду за људска права у Стразбуру за шта имам потпуно оправдан правни основ", најављује Мурић и притом оптужује судство да ради у корист једне стране –високих државних власти.

"Пример негативне праксе Врховног суда" 

Директорка Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић, која у Црној Гори руководи активностима Регионалне комисије за утврђивање чињеница о жртвама ратова на подручју бивше Југославије (РЕКОМ), каже да је случај породице Коматина пример негативне праксе Врховног суда Црне Горе.

Тврди да суд у примени права има непотребну тенденцију да стане у заштиту "државних интереса", државног буџета што је, наводи Уљаревић, скандалозно и крајње друштвено опасно.

"Наравно, више је него јасно да је та одлука Врховног суда у супротности са заштитом друштвених вредности, дубоко вређа жртве, а у основи има све елементе дискриминације. Држава Црна Гора је у конкретном случају одговорна у равни грађанско-правне материје и ту би требало да су ствари јасне", закључује Уљаревић.

Поставља се и питање зашто држава сада тражи враћање одштете и зашто, ако сматра да је то правно могуће, није одмах реаговала по објављивању правоснажне пресуде.

Љубомир Коматина верује да постоје два разлога – да држава не би морала да плати одштету и другим породицама које су изгубиле најмилије у НАТО бомбардовању, као и политички притисак.

"Друге породице су већ тужиле државу, а најављују да ће, као и ми, ићи до Стразбура", уверен је Манојлов син који је дуго био опозициони одборник у Плаву.

Поред Манојла, у бомбардовању Мурина погинуло је још пет особа.