"Пресе": Прагматичан однос православне браће

Пресе наводи да је у прошлости Атина често гледала у правцу пријатеља у Москви и Београду и додаје да су се владе у Атини суочавале са питањем шта је значајније – веза са такозваним западним структурама или старе православне везе, преноси Танјуг.

Пре 16 година, грчка влада је морала да апсолвира тежак акт балансирања, иако под другим политичким околностима, указује Пресе, подсећајући да је морала показати верност према својим савезницима у НАТО-у, али и да је знала за расположење у земљи.

Тада је поглавар Грчке православне цркве Христодулос и изговорио оно што су многи Грци мислили када је у једној од својих молитви стао против НАТО напада на "православни братски народ – Србе".

Готово сличне изјаве долазиле су и из Москве, где је патријарх Алексеј Други осудио нападе западне алијансе на Србију као "грех".

Лист подсећа да је више хиљада људи протестовало у Атини, а и да се влада заложила за брзо окончање НАТО бомбардовања, али је Грчка, истовремено као чланица НАТО-а ставила, на располагање стратешки важну луку Солун.

Такође је Атина, указује Пресе, годину дана пре тога зауставила заоштравање економских санкција против СР Југославије, додајући да су делови грчке елите имали блиске односе са породицом Слободана Милошевића.

Томе се придружује и стратешка брига да би Турска преко већински муслиманских косовских Албанаца могла проширити свој утицај на Балкану, а изнад свега су историјске грчко-српске везе, које сежу од устанка против Османског царства до заједничке борбе у Првом светском рату.

Пресе подвлачи да се за време рата на Косову 1999. видела стара православна осовина од скептичног НАТО члана Грчке, преко Србије до српског савезника Русије.

По питању Србије и Косова, Атина и Москва су и дан-данас у "истом чамцу" – Русија ни не помишља да призна независност Косова, а и Грчка спада у пет чланица ЕУ које не желе да прихвате самосталност јужне српске покрајине, подсећа лист.

Сада, када због украјинске кризе тон између Русије, ЕУ и НАТО-а на другој страни постаје све жустрији, Москва покушава да поново користи своје братске везе у југоисточној Европи.

"Појачано се шире пипци, на пример, ка Београду, који и даље може рачунати на помоћ Русије по питању Косова. Србија већ има статус кандидата за пријем у ЕУ, али поједини експерти упозоравају да би Београд могао поново снажније да се ослони на Москву, ако у приступним преговорима буду постављене превелике препреке", указује бечки дневник.

С тим у вези, лист подсећа да је премијер Александар Вучић, у интервјуу за Пресе крајем јануара, рекао да се Србија налази на путу у ЕУ, што је стратешки циљ Србије, али да истовремено жели да сачува традиционално добре односе са Русијом.

"И поред свих историјских веза, однос Београда и Москве је на послетку увек био обележен политичким прагматизмом. То важи и за Грчку. Влада у Атини радо кокетира са европским партнерима, али и тиме да ће се, у случају потребе, окренути старом пријатељу Русији.

Као и српској, и грчкој влади је јасно да не постоји алтернатива за ЕУ. Грчка је и 1999. на крају остала на страни западних партнера. И поред неслагања поводом бомбардовања, она није напуштала заједничку НАТО политику против Милошевића", закључује Пресе.