Приштинске оптужнице за ратне злочине и селективна правда - како правници тумаче извештај ОЕБС-а

Мисија ОЕБС-а на Косову и Метохији у новом извештају о процесима за ратне злочине пред приштинским правосуђем упозорава на недостатке у оптужницама, тешкоће у извођењу доказа, изостанак сведока и различиту судску праксу, посебно у предметима који се воде у одсуству оптужених.

Извештај, представљен јавности прошле недеље, обухвата последњих седам година и анализирао је четрдесет осам предмета ратних злочина за 138 оптужених и 394 одржана рочишта. Мисија упозорава да структурни и оперативни проблеми озбиљно нарушавају ефикасност и правичност суђења, док дуготрајни поступци и процесна неизвесност подривају права оптужених, положај жртава и поверење грађана у правосудни систем.

Правник Предраг Арсић, који на Косову и Метохији заступа више оптужених Срба наводи да проблеми кривичних поступака у вези са ратним злочинима постоје и да нису мали, нити лако решиви, не само за оптужене, већ и за одбрану и за саму Републику Србију.

Указује да извештај ОЕБС-а говори о одређеним помацима, али да поред мана самих кривичних поступака – од непотпуних оптужница, преко лажних сведока, до фалсификованих доказа на основу којих се касније заснивају и саме пресуде – не може се говорити да је дошло до било каквог помака набоље у овим поступцима.

На питање колико недостаци у квалитету појединих оптужница и доказа утичу на сам ток, исход поступака и правну одрживост пресуда, Арсић оцењује да би, када би постојала нека међународна инстанца која би надгледала рад правосуђа у Приштини, свака од оптужница била предмет доброг прегледа.

"Оптужнице за ратне злочине на Косову и Метохији имају сасвим другачији значај и личе једна на другу", истакао је Арсић.

Шта показује број осуђујућих пресуда

Адвокат и некадашњи војни тужилац Драган Пашић оцењује да је извештај ОЕБС-а потврдио сумњу стручне јавности.

Наглашава да статистика од осамдесет осам процената осуђујућих пресуда, међу окончаним предметима, јасно указује на одсуство непристрасности правосуђа и да је присутна селективна правда. Слаже се са оценом колеге Арсића и додаје да оптужнице нису само непотпуне, већ да су шаблонског типа, без индивидуализовања кривичноправне одговорности.

"Може се закључити да је у питању један колапс доказног поступка, јер се докази заснивају без базичног постулата, а то је право на правично и фер суђење", оценио је Пашић.

Доведен у питање легитимитет приштинског правосуђа

Пашић наводи да, када организација попут ОЕБС-а указује на тако озбиљне недостатке као што су суђења у одсуству која нису заснована на међународноправним принципима, што је противно и члану шест Европске конвенције о људским правима, то представља озбиљан проблем.

Додаје да су у питању и масовна суђења, јер се подижу оптужнице против Срба који не знају да су оптужнице подигнуте.

Подсећа да је у претходном периоду забележено на десетине таквих оптужница у врло кратком року, те да се тиме поставља питање да ли је уопште присутна владавина права. Оцењује да поглавља 23 и 24 указују на то да нема довољно основа да се верује да се чини напредак ка Европској унији, и закључује да су међународни званичници јасно потврдили озбиљне недостатке, не само процесне, него и материјалноправне природе, пред приштинским институцијама.

"Довођено је у питање легитимитет приштинског правосуђа", нагласио је Пашић.

Оптужница заснована на изјави сведока неспособног за расуђивање

Одговарајући на питање о конкретним замеркама на поступке у којима његова канцеларија заступа српске окривљене, Арсић каже да су његове замерке углавном исте као оне које је ОЕБС навео у извештају.

Наводи да у пракси постоји континуитет приштинског правосуђа у коме се настављају шаблонске оптужнице, и као пример износи случај у коме је оптужница подигнута против петорице људи из Сваћана, на основу изјаве сведока који није способан за расуђивање.

Истиче да за то постоји јасан доказ – лекарски извештај који то потврђује – али да га правосудне институције уопште не уважавају.

Искуство хапшења на Газиместану

Арсић који је и сам био ухапшен на Газиместану каже да се и на сопственом примеру уверио како правосуђе заправо функционише, односно не функционише.

Наводи да, као притвореници ухапшени на Газиместану 28. јуна, нису имали основна права – да узму воду, да позову породицу, да затраже лекарску помоћ, да позову одбрану. Каже да су то основна права сваког притвореника, али да поред злостављања полицајаца нису имали ништа друго.

"Албанско правосуђе је заробљено ставом албанског друштва и заједнице да су Срби криви. И нека се, поред тога, води и кампања, придобијање политичких поена тако што се Србин ухапси, тако се Србин оптужи за ратни злочин", рекао је Арсић.

Потребан политички и правни притисак међународне заједнице

На питање може ли овај извештај довести до конкретних промена у раду тужилаштва и судова на Косову и Метохији, или ће остати још једно пуко упозорење међународне заједнице без адекватног институционалног одговора, Пашић одговара да приштинске правосудне институције користе аргумент који није оправдан, да је у питању независност правосуђа, па стога и не прихватају такав извештај.

Наводи да политички званичници, иако декларативно прихватају налазе, у суштини не желе да дође до било каквих промена, јер им такав налаз и мишљење не одговарају.

Упитан шта преостаје Србима који се тренутно налазе на оптуженичкој клупи и може ли овај извештај у некој мери бити охрабрујући, односно да ли ће се оно што се дешава у Приштини посматрати и шире, Пашић одговара потврдно.

"То је јак аргумент за оптужене, а и њихове адвокате, да овај извештај користе у сваком појединачном предмету, како пред косовским правосудним институцијама, тако и пред међународним организацијама и институцијама", закључио је Пашић.