Француска, двоје од 12 шефова листа за пријем Србије у ЕУ

Први пут од почетка кампање у Француској за изборе за ЕП, који ће бити одржани 26. маја, 12 шефова листа нашло се на телевизији Франс 2 у јавној дебати о различитим актуелним политичким питањима, међу којима се нашао и улазак Србије у ЕУ.

Само двојица кандидата су се изјаснила за улазак Србије у ЕУ – Жан Кристоф Лагард из Уније демократа и независних (УДИ) и Рафаел Гликсман из редова социјалиста.

Против уласка Србије у ЕУ изјаснила се и Натали Лоазо из Републике у покрету (ЛРЕМ) француског председника Емануела Макрона, доскорашња министарка за европске послове, која се недавно током боравка у Србији док је била на тој функцији после разговора са председником Александром Вучићем није изјаснила против пријема Србије у Унију.

"Француска жели да Србија успе у свом подухвату приступања ЕУ, да испуни ту амбицију. Француска говори језиком пријатеља и говори искрено. Искреност нас присиљава да у тренутку када ЕУ преживљава одлазак Британије, кажемо да је суочена са изазовима са којима мора да се понесе. Рећи нешто супротно томе би било непоштено", рекла је Лоазо током боравка у Београду крајем фебруара.

Јуропијен вестерн Балканс наводи да "Србија није једина земља којој је од политике штапа и шаргарепе остао само штап".

"Наиме, Европска комисија дала је обећање Северној Македонији и Влади Зорана Заева, да ће, уколико реши спор око имена државе са Грчком, као награду, добити отварање приступних преговора. Но, након што је решење за име пронађено, из Европске уније, односно Француске, почели су да стижу упозорења да преговори ипак неће почети као што је то раније обећано", наводи овај сајт.

Северна Македонија и решење косовског питања

Наводи се да недоследност и неспремност ЕУ да испуни обећано у случају Северне Македоније, према мишљењу стручњака за Балкан са Католичког института у Паризу Луика Трегуре, лако може утицати и на решавање косовског питања.

"Ако Француска настави да блокира отварање преговора са Северном Македонијом након што је Заев успео да промени име државе, не видим разлог зашто би Вучић и даље веровао да ће према њему ЕУ имати другачији однос. Вучићу, и овако, није у краткорочном интересу да реши питање Косова, већ да то одложи до краја процеса интеграције", сматра Трегур.

Додаје и да људи и владе у региону виде које су реалне околности што се будућег проширења тиче.

"Локални политичари могу помислити да, уколико желите привући пажњу и добити нешто, боље је дизати тензије него бити посвећен раду на процесу", оцењује Трегур.

Јуропијен вестерн Балканс наводи да се чини да ће, одлучили се балкански политичари да буду послушни или непослушни ђаци, "шаргарепа бар у наредном периоду остати скривена у европском џаку."

Како наводи, девет "не" за Србију у ЕУ (уз један уздржани глас у француској дебати) дошло је као хладан, али не и изненадан "туш" и заправо је потврдило оно што већ годину дана нико на Балкану не жели да чује - проширење Уније је међу грађанима ЕУ непопуларно, а нико од европских политичара није спреман да постане жртва тог политичког ризика.

Та истина, према мишљењу политичког аналитичара из Фондације за отворено друштво и члана Саветодавне групе за јавну политику Балкан у Европи (БиЕПАГ) Срђана Цвијића, део је пооштрене предизборне реторике.

"Француски став произилази из чињенице да Балкан за Француску у геополитичком смислу није приоритетан, те није ни вредан ризика на унутрашњем политичком плану. Истраживања јавног мњења показују да грађани Француске углавном не подржавају проширење па сходно томе ни политичари не желе да пливају узводно", каже Цвијић за Јуропијен вестерн Балканс.

Оцењује да су "неразвијена демократија, распрострањена корупција и перцепција да нове чланице 'отимају' радна места Французима, само неки од разлога за овакав став француског јавног мњења" и додаје да "то Србији свакако неће помоћи да напредује ка ЕУ".