Парламент о законима из области привреде

Министар привреде Жељко Сертић рекао је у Скупштини Србије, образлажући Предлог закона о задругама, да ће новим решењима бити омогућено лакше оснивање задруге и лакше управљање тим субјектом, као и да ће задруге моћи да остваре свој тржишни потенцијал.

"Овим законом ћемо да решимо једну од кључних ствари - питање имовинско-правних односа. Ово је општи закон који ће се односити на све задруге. Готово 65 одсто задруга су земљорадничке, овим законом третирају се омладинске и све друге задруге", рекао је Сертић.

Министар је појаснио да би новим законом о привредним коморама требало да буде створен јединствен коморски систем, који би измедју осталог требало да буде и посредник измедју образовања и привредника.

Посланици ће расправљати о пет закона из области привреде - закону о задругама, закону о привредним коморама, закону о јединственој евиденцији и два закона који се односе на приватизацију.

"Законима који се односе на приватизацију биће угашена Агенције за приватизацију, а обавезе и надлежности Агенције преузеће Министарство привреде", рекао је Сертић.

Посланици су започели и расправу о изменама Закона о научно-истраживачкој делатности, а министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић је рекао да би овим изменама Србија ефикасније могла да користи средстава која су јој на располагању за научно-истраживачки рад.

"Овај закон би требало да омогући бољи начин коришћење материјалних средстава која су нам на располагању. Не можемо да се похвалимо количином средстава за директне материјалне трошкове. Закон би требало да омогући лакше укључивање младих истраживача, једноставније и транспарентније трошење новца из буџета и лакше укључивање наших истраживача из дијаспоре", рекао је Вербић.

Како је навео овим законом требало би да буде дефинисан минимални износ којим се финансирају директни материјални трошкови за научно-истраживачке пројекте.

Још једна од новина је и увођење одбора за етику у науци, који ће чинити 13 чланова, који ће имати овлашћења да изричу јавну опомену, али и као најтежу меру предложе да неко изгуби научно звање. Одбор би требало да функционише на основу кодекса који доноси Национални савет за науку.

"Сада тачно знамо шта би требало да буде посао Националног савета за науку, одбора за етику и шта је обавеза Министарства - да реагује на основу предлога одбора", навео је Вербић.

Овај закон односи се на нешто мање од 13.000 истраживача који раде у Србији.