Може ли ЕУ да направи правну разлику између вакцинисаних и невакцинисаних

Од почетка епидемије у марту прошле године, европска друштва пролазе кроз периоде ограничавања кретања, слобода и приватности. Ове године ће тај тренд постати још израженији.

У ситуацији без преседана у последњих сто и нешто година, извршне власти посежу за институцијом брзих закона, декрета, указа и забрана. Притисак ванредног и хитног расте.

Аустријски пример парадигматично одсликава све европске ситуације. Прошле седмице је влада покушала да направи правну разлику између тестираних и нетестираних. Није успела, али није ни одустала од те намере.

"Принципијелно је дозвољено правити такве разлике. Реч је о захватима у темељне слободе. За то као основа служи Европска конвенција о људским правима. Тај докуменат дозвољава врло радикалне захвате, чак до ограничавања слобода. Наравно да је за то неопходно да постоји добар и доказани разлог", наводи Бернд-Кристијан Функ, професор уставног права.

Како епидемија улази у финиш, лоши бројеви расту. Ускоро ће се сасвим реално поставити питање како правити законску разлику између вакцинисаних и невакцинисаних, како увести режим штапа и шаргарепе. Колико су европски устави робустни?

"Оно што не би било дозвољено је доношење закона о општој и обавезној вакцинацији. Могуће је повезати тестирање и вакцинацију против ковида са одређеним приступима или забранама неким манифестацијама - у култури или туризму на пример. Ко се вакцинише биће слободнији у кретању, имаће веће могућности друштвеног деловања. Али, законска обавеза вакцинације је искључена", додаје Функ.

У центру Беча, на Фрејунгу је Уставни суд Аустрије. У парламентарним демократијама - а то су све европске земље без остатка, барем формално, то је такозвана четврта власт у држави. Ово је место где каријеру завршавају сви превише креативни и смели закони. Или добијају зелено светло, чиме се ствара ново право - и то у конкретном случају - право које ће променити карактер модерних демократија.