Србија (ни)је високо задужена

Србија, са око 11 милијарди евра јавног дуга, што чини око 36 одсто бруто домаћег производа, не спада у ред високо задужених земаља, изјавио је директор Управе за јавни дуг Бранислав Тончић.

Према његовим речима Скупштина Србије ускоро би требало да одобри кредит од домаћих банака у износу од 250 милиона евра за финансирање дефицита буџета.

Тончић је у изјави Танјугу нагласио да је више од половине поверилаца државе са домаћег тржишта и навео да највећи део од око 11 милијарди евра јавног дуга (око 64 одсто) у еврима, око 14 до 15 одсто је у динарима, а остатак у доларима, швајцарским францима и нешто мало у неким другим валутама.

Држава настоји да повећа удео дуга у домаћој валути, јер се тиме смањује валутни ризик, али то није ствар која може да се уради за дан, већ процес који траје годинама, објаснио је Тончић, уз напомену да је циљ да бар 40 до 50 одсто дуга буде у динарима.

"Највећи повериоци смо сами себи. Највећа појединачна ставка нашег дуга су обвезнице старе девизне штедње, које доспевају до 2016. године. У овом тренутку то је нешто око 2,3 милијарде евра - значи, скоро четвртина дуга. Следећа велика ставка су домаће банке и друга домаћа правна и физичка лица која купују обвезнице државе, што је у овом тренутку око 1,5 милијарда евра", навео је Тончић.

Када се на то још додају кредити домаћих банака, домаћи дуг чини више од половине укупног јавног дуга, навео је Тончић.

"Наравно, велики повериоци су и међународне финансијске институције - Светска банка, Европска банка за обнову и развој, Немачки кредитни завод, а велики повериоци су и стране владе", казао је Тончић и подсетио да је у августу стигао кредит од Владе Русије од 200 милиона долара.

"Сада радимо на једном кредиту са Европском унијом, такође за финансирање буџета. Ради се о 200 милиона евра, од којих ће 100 милиона, вероватно, стићи до краја ове године. Помоћи ће нам у финансирању дефицита за ову годину", навео је директор Управе за јавни дуг и напоменуо да је срећна околност да највећи део нашег јавног дуга, око 80 одсто, има фиксне каматне стопе.

Мало или много задужени?

Одговарајући на питање да ли смо као земља презадужени, Тончић је навео да је у овом тренутку наш јавни износи око 36 одсто бруто домаћег производа.

"Да ли је то мало или много? Ставите се у позицију домаћина који све своје кредите може да отплати са чтири плате. Са тог становишта и са становишта неких међународних стандарда, ми заиста нисмо задужена земља", нагласио је Тончић.

Дефицит буџета директно утиче на повећање јавног дуга, тако да Министарство финансија сваке године планирани мањак у буџету мора да изфинансира задуживањем, рекао је Тончић и подсетио да неке суседне земље, које имају развијеније економије од Србије, имају знатно већи дефицит, којим повећавају свој јавни дуг, знатно већи него наш.

Најављујући кредит од 250 милиона евра од домаћих банака, Тончић је објаснио да је за текућу годину планирано око 107 милијарди динара (око милијарду евра) дефицита у буџету иа де је у плану да се отприлике половина тога, до 500 милиона евра, финансира из кредита банака.

У складу са потребама и текућом ситуацијом, влада је одлучила да за половину тог износа распише тендер за јавну набавку, који је у међувремену завршен и изабране су понуде четири банке и једне групе од четири банке, навео је Тончић и додао да је највиша каматна стопа коју ће држава плаћати - тромесечни еурибор, плус 5,3 одсто.

Пошто је Влада Србије прихватила одлуке о јавној набавци, сада је на Скупштини Србије да донесе Закон о задуживању, којим ће прихватити услове банака, а потом следи потписивање уговора са банкама и повлачење средстава, објаснио је директор Управе за јавни дуг

"Наравно, та средства нам неће требати одједном, тако да смо уговорили сукцесивно повлачење у наредних шест месеци од потписивања уговора, у складу са потребама", рекао је Тончић и напоменуо да је договорено обезбеђење - могућност превремене отплате тих кредита, за случај да се на тржишту промени ситуација.