Млекарска криза на Балкану – фармери траже заштиту, тврде да је тржиште преплављено увозом

На европске царине од готово 40 одсто на кинеска електрична возила, Пекинг је одговорио још већом таксом на европске млечне производе. Настали вишак пласиран је добрим делом у регион. Упркос доказима да је ЕУ избегла просипање млека тако што су га њихове млекаре добијале за свега неколико центи по литру, процес о испитивању дампинга, увођењу квота или прелевмана на увоз из ЕУ није покренула ниједна од земаља у окружењу, иако су пољопривредници и млекаре у региону све гласније у тим захтевима.

"Проблем је изражен сигурно деценију. У више наврата смо врло озбиљно доказивали аналитички,  врло упечатљиво,  тражимо примену заштитних мера и антидампишке царине или квоте или прелевмане, али – нажалост – никада нисмо добили одговор. Министарство пољопривреде се проглашава као ненадлежно, а министарство трговине говори да смо потписници ЦЕФТЕ, да смо на европском путу. Једино што нама остаје је да се боримо квалитетом", каже Милутин Ђурановић, Власник млекаре "Лазине" и председник Одбора за пољопривреду ПК Црне Горе.

Захтеви за увођење прелевмана на увоз млека у праху и тврдих сирева поново су истакли и српски пољопривредници. Из протеста су тракторима блокирали Ибарску магистралу и друге саобраћајницe и просипали млеко.

Произвођачи у знак протеста због ниске цене просипају млеко

Милија Паламаревић, председник Удружења одгајивача говеда централне Србије, каже да су откупне цене од 20 до 50 динара по литру за млекаре  неиздрживе за све произвођаче. Зато су просули четири тоне млека и блокирали Ибарску магистралу.

Просипали су млеко и Црногорци – нису имали коме да га продају.

"Проблем дампинга у Црној Гори у односу на млеко и млечне производе је дуг скоро деценију. Али нама извор дампинга није из Европске уније него из земаља региона. Пре свега то је Босна и Херцеговина и Србија. Тај дампинг је баш наглашен у појединим ситуацијама иде и до 45 одсто. То значи да поједини производи  у Црној Гори на полици имају 45 одсто ниже цене него у домицијалној земљи, земљи извозници", тврди Ђурановић.

Када се глобалним додају и регионалне бољке, ситуација постаје још комплекснија. Пад сточног фонда у земљама региона јесте компензован растом млечне продуктивности грла и субвенцијама. Многе земље су последњих година подигле ниво производње млека, али је потрошња млечних производа пала, негде и за 20 одсто. На то није утицала само кампања о лошем квалитету млека већ и пад броја становника као и животног стандарда.

Хрватска стратегијом развоја преокренула трендове

Иако је међу најмањим произвођачима млека у ЕУ, Хрватска истиче да је млекарство од огромног значаја за њену економију. Већ две године примењују стратегију развоја тог сектора за шта су издвојили готово 600 милиона евра.

Данијел Мулц, управник Службе за говедарство, овчарство и козарство из Управе за сточарство и квалитет хране Министарства пољопривреде, шумарства и рибарства Републике Хрватске, каже да су зауставили негативна кретања у млекарском сектору.

"Преокренули смо трендове, тако да смо прошле године забележили пораст од 1,3 посто у укупној производњи млека", напомиње Мулц.

Хрватска је такође била предмет антисубвенцијске истраге коју је спроводила Кина на територији ЕУ – гледало се колики су подстицаји који се дају пољопривредним произвођачима кроз заједничку пољопривредну политику, колико је то имало утицаја на конкурентност и на цену производа. Хрватска нема значајан извоз према Кини, па се због тога није очекивао значајан утицај на њихов сектор.

Са вишковима због глобалних и регионалних поремећаја суочила се и Република Српска. Анђелка Кузмић, министарка пољопривреде Републике Српске наводи да су откупљивачи који нису имали лагероване количине млека откупили вишкове које други нису могли.

"Влада Републике Српске је одређеним подстицајима помогла да се превазиђу проблеми у производњи", наглашава Кузмићева.

Агроекономисти кажу да се корист од краве не мери само производњом млека и меса. Опстанак крава значи опстанак села и прехрамбену независност.

Прилог емитован у емисији 'Ово је Балкан'.