(Не)профитирање од отпада

После усвајања 16 закона из области екологије, Влада Србије донела је у и Стратегију управљања отпадом, која за наредних десет година дефинише политику државе у тој области.

Иако се код нас рециклира далеко мање производа него у другим европским земљама, и они који су отворили погоне за рециклажу немају довољно сировина. Проблем је прикупљање отпада.

Процењује се да се у Србији годишње прикупи свега једна трећина употребљеног папира. Тиме се баве углавном Роми.

Роми тврде да се сакупљање отпада не исплати и да то раде искључиво да би "имали за живот". У посао су укључене целе породице, које кажу да "папира за сакупљање има довољно али се не плаћа довољно".

Код нас се сакупи 30 одсто мање старог папира, него, на пример у суседним земљама. Тек понегде постоје рециклажна острва са посебним контејнерима за поједине врсте отпада, а неки прерађивачи и сами организују сакупљачку мрежу.

"Наш проблем је недостатак сировине, старог папира. Ми имамо тржиште, имамо производ који се тражи, али је наш основни проблем да нађемо довољну количину сировине, старог папира", каже Милош Љушић из Фабрике картона на Умци истичући да се преко 50 одсто сировине извози у Хрватску и Мађарску.

Празни погони за рециклажу

Слично је и са пластичном амбалажом која углавном завршава у рекама, а проблем је и сакупљање електронског отпада. Иако је у Србији регистровано више хиљада погона за рециклажу, свега неколико десетина то и ради.

Бојан Ђурић из Министарство животне средине, сматра да је најједноставније обезбедити 500. 000 евра или три милиона евра из неког инвестиционог фонда или од неког инвеститора и направити фабрику за рециклажу, међутим, потребно је не задржати се само на томе.

"Чиме ћете ви ту фабрику да храните то је питање којег се многи сете тек када уложе новац. Дакле, основни проблем у држави је недостатак сакупљачког капацитета односно недостатак инфраструктуре", каже Ђурић.

Део решења држава види у увођењу еколошке таксе и у превентивном деловању комуналне полиције.

Свега 60 одсто територије Србије покривено је организованим прикупљањем отпада. Да би се испунили сви циљеви предвиђени стратегијом управљања отпадом, према проценама Светске банке Србији је потребно милијарду евра.