Опасуљивање дефицита

Један од основних аргумената за тврдње да земља излази из кризе, јесте раст спољнотрговинске размене и смањене дефицита у размени са иностранством.

Према статистичким подацима од почетка године извоз је, у односу на исти период прошле године, порастао 16 одсто више него увоз, па је минус у размени са иностранством смањен за 11 процената - на 2,8 милијарди долара.

Стручњаци процењују да би тај тренд могао да се настави, али да би уз бољу организацију производње резултати били бољи.

Највише увозимо нафту, гас, обојене метале, машине и апарате, возила... Ипак, девизе и даље трошимо и на робу коју и сами производимо - парадајз и краставце из Македоније, јабуке из Чилеа, лук из Кине, пасуљ из Киргистана...

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије рекао је да већи увоз појединих воћарско-повртарских производа сезонског карактера, јер немамо технологију складишетења, а технологија прераде воћа је заостала.

Уз боље технологије складиштења и паковања пољопривредних производа годишње би могло да се уштеди око 150 милиона долара, колико сада одлази на њихов увоз. Прошле године, због проблема са откупом, на увоз свиња и свињског меса потрошили смо 24 милиона долара.

"Негде почетком осамдесетих година кад су набављени путнички авиони "боинг" трећина вредности у аранжману је плаћена лименкама меса", рекао је Станковић.

Сада иностранству највише продајемо гвожђе и челик, обојене метале, електричне машине и апарате, житарице, воће и поврће. А од почетка године, извоз је 20 одсто већи него прошле године у исто време.

Економиста Миладин Ковачевић сматра да је на раст извоза утицала повољан курс, односно депресијација динара и помањкање тражње на домаћем тржишту и преоријентација на извоз.

Раст извоза знак је економског опоравка и вероватно ће бити настављен наредних месеци, кажу економисти, али наглашавају да је неопходно прелажење са потрошачког на инвестициони модел раста.