субота, 17.07.2010, 07:35 -> 09:11
štampajОпасуљивање дефицита
Од почетка године извоз је, у односу на исти период прошле године, порастао 16 одсто више него увоз. Стручњаци процењују да би тај тренд могао да се настави, али да би уз бољу организацију производње резултати били бољи. Милиони одлазе на кинески лук и јабуке из Чилеа.
Један од основних аргумената за тврдње да земља излази из кризе, јесте раст спољнотрговинске размене и смањене дефицита у размени са иностранством.
Према статистичким подацима од почетка године извоз је, у односу на исти период прошле године, порастао 16 одсто више него увоз, па је минус у размени са иностранством смањен за 11 процената - на 2,8 милијарди долара.
Стручњаци процењују да би тај тренд могао да се настави, али да би уз бољу организацију производње резултати били бољи.
Највише увозимо нафту, гас, обојене метале, машине и апарате, возила... Ипак, девизе и даље трошимо и на робу коју и сами производимо - парадајз и краставце из Македоније, јабуке из Чилеа, лук из Кине, пасуљ из Киргистана...
Војислав Станковић из Привредне коморе Србије рекао је да већи увоз појединих воћарско-повртарских производа сезонског карактера, јер немамо технологију складишетења, а технологија прераде воћа је заостала.
Уз боље технологије складиштења и паковања пољопривредних производа годишње би могло да се уштеди око 150 милиона долара, колико сада одлази на њихов увоз. Прошле године, због проблема са откупом, на увоз свиња и свињског меса потрошили смо 24 милиона долара.
"Негде почетком осамдесетих година кад су набављени путнички авиони "боинг" трећина вредности у аранжману је плаћена лименкама меса", рекао је Станковић.
Сада иностранству највише продајемо гвожђе и челик, обојене метале, електричне машине и апарате, житарице, воће и поврће. А од почетка године, извоз је 20 одсто већи него прошле године у исто време.
Економиста Миладин Ковачевић сматра да је на раст извоза утицала повољан курс, односно депресијација динара и помањкање тражње на домаћем тржишту и преоријентација на извоз.
Раст извоза знак је економског опоравка и вероватно ће бити настављен наредних месеци, кажу економисти, али наглашавају да је неопходно прелажење са потрошачког на инвестициони модел раста.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар