Инфлација према плану

Инфлација у Србији до краја јуна имаће силазну путању, након чега ће забележити благи раст, тако да би на крају године требало да буде у оквиру циљаног распона и износи око 8,8 одсто, речено је на представљању Извештаја Народне банке Србије о инфлацији.

Директор Сектора НБС за економске анализе и истраживања Бранко Хинић изјавио је да ће на стабилизацију цена до краја године утицати пад тражње, нове мере фискалне политике и успоравање раста цена под контролом државе.

Према његовим речима, ублажавање инфлаторних притисака отвориће могућност за даље ублажавање монетарне политике, тако да је у наредном периоду вероватније да ће референтна каматна стопа бити снижена, него да ће бити повећана или задржана на садашњих 14 одсто.

Хинић је истакао да би ублажавање монетарне политике могло изостати ако раст регулисаних цена премаши договорени оквир од 13 одсто плус минус два одсто или ако лоша година за пољопривреду угрози циљани ниво инфлације.

Кључно кретање контролисаних цена

Бранко Хинић је напоменуо да се у другом тромесечју ове године очекује знатно мањи раст цена под контролом државе него од почетка године, а највећи раст имаће цене нафтних деривата - 13,1 одсто, лекова - 9,6 одсто и комунално-стамбених услуга - 3,6 одсто.

Од почетка године кредитна активност банака према становништву опада, док према привреди благо расте, навео је Хинић истичући да то не може да надомести недостатак прекограничних кредита.

Хинић је нагласио да се смањење референтне каматне стопе и даље не одражава на смањење каматних стопа банака додајући да банке у Србији имају довољно средстава, али радије купују хартије од вредности НБС и Републике Србије, него што дају кредите.

Према његовим речима, постоји обострано неповерење између банака и предузећа, пошто предузећа не узимају кредите јер не желе да улазе у нове пројекте у условима неизвесне привредне перспективе, док банке немају довољно поверења у предузећа.

Говорећи о аранжману Србије са Међународним монетарним фондом Хинић је изјавио да ће то повећати поверење инвеститора у Србију, поправити кредитни рејтинг земље, што ће значити јефтиније изворе кредитирања и олакшати приступ средствима Светске банке и других међународних финансијских институција.