Код кланичара и трговаца и "нож и погача" – зашто је свињско месо све скупље, а фармери све сиромашнији

У продавницама свињетина поскупела ових дана. Товљеници су на тржишту јефтини, свињетина у месарама скупа, па се поставља питање ко у ланцу од произвођача до потрошача највише зарађује. Агроекономиста Жарко Галетин изјавио је за РТС да је тржиште меса нестабилно и да откупљивачи диктирају цену, док су мали произвођачи највише угрожени. Он каже да бисмо повећањем капацитета сточарства избегли зависност од увоза, посебно свињског меса из ЕУ, које је јефтиније, као и да би додатна стимулација домаћих произвођача занчила и већу равноправност на тржишту.

Понуда свињског меса већа је од тражње, а промет у месарама током новембра, децембра и почетком јануара нижи је за око десет одсто.

У зимском периоду, када се свињско месо због празника највише купује, фармери често нису имали коме да продају утовљене свиње. Донекле су боље пролазили само произвођачи који су имали купопродајне уговоре са кланичарима.

Нестабилно тржиште

Жарко Галетин је, у Јутарњем програму РТС-а, рекао да велика разлика између цене товљеника и цене меса увек иде на штету примарних произвођача, те да би цена која би их задовољила била око 280 до 300 динара по килограму, што би им омогућило пословање "на позитивној нули".

Галетин, међутим, истиче да је тржиште стоке нестабилно јер произвођачи не могу да га контролишу, већ цену одређују откупљивачи, кланичари и трговци.

"На тржишту живе стоке не можете да диктирате цену и да будете сигурни да ћете дугорочно покривати трошкове. Тржиште товљеника је најслабија карика, а цена се затим 'гомила' кроз прераду и трговину, па добијамо ситуацију да су товљеници јефтини, а месо скупо. Тада највише зарађују кланичари и трговци", наглашава Галетин.

Према његовим речима, кланичари и велики трговински ланци диктирају цену, па је код њих, народски речено, и "нож и погача", уз јасно дефинисану зараду.

Тежак опстанак малих произвођача

Саговорник РТС-а додаје да је тржиште меса "мале еластичности", па повећање цена од десет одсто доводи до пада тражње од свега три до четири одсто, што откупљивачима и даље омогућава зараду.

"Трговци 'испипавају пулс' потрошача и проверавају докле цене могу да расту, а да промет значајније не опадне", каже Галетин.

Истиче да би дугорочни купопродајни уговори између произвођача и откупљивача могли да буду решење за стабилније тржиште, под условом да се поштују производни трошкови, као и интереси кланичара и трговаца.

"Седамдесет до осамдесет одсто понуде долази од малих и средњих произвођача који немају капацитете ни тржишни ауторитет да склапају велике аранжмане. Спас за њих је удруживање и укрупњавање понуде, како би постали озбиљнији преговарачи", наводи агроекономиста.

На питање шта држава може да уради, Галетин одговара да је неопходно повећати капацитете сточарства, како Србија не би била зависна од увоза, посебно свињског меса из ЕУ, које је јефтиније, као и да је потребно додатно стимулисати домаће произвођаче како би били равноправни на тржишту.