Када 20 килограма чварака вреди више од целе свиње на губитку су сви, од произвођача до трговаца

Дисбаланс на тржишту меса већ дуже траје. Ненад Будимировић из ПКС каже да у ланцу од три-четири карике сви губе - произвођачи раде са губитком, а тржиште преплављују јефтини увози и високе марже у преради.

Српски сточари суочавају се са једним од најтежих периода у последњој деценији. Цена живе мере товљеника пала је и испод 150 динара по килограму, док су производни трошкови око 250 динара, што мале и средње фарме гура у сигуран минус.

Истовремено, цене свињског меса и прерађевина у малопродаји остају високе, а увоз све више угрожава домаћу производњу.

Према речима Ненада Будимовића, секретара Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије, проблем цена товљеника понавља се готово сваке године, али увек на штету фармера.

"Цена је пала на око 150 динара по килограму и то је чист минус за произвођача. Са друге стране, у малопродаји видимо да свињска плећка без кости кошта од 500 до чак 840 динара. То јасно показује да у ланцу постоји простор да цена буде фер и за фармере", истиче Будимовић.

Он додаје да су посебно угрожене мале и средње фарме, које носе више од 70 одсто производње, а од којих живе читаве породице.

Увоз за прераду и питање контроле

Иако се често указује на увоз као главни проблем, Будимовић објашњава да се највећи део увоза односи на замрзнуто месо без костију које служи искључиво за прераду.

"То месо не може да се продаје као свеже. Увозе га углавном компаније које немају кланице и којима је то основна сировина. Ветеринарска инспекција има механизме контроле и кроз документацију и кроз надзор производње", наглашава.

Будимовић подсећа да је важно да се снабдевање свежим свињским месом ослања на домаћу производњу, као и да је обележавање производа пореклом из Србије значајан корак ка већој транспарентности.

Системска решења уместо гашења фарми

Према подацима ПКС, у Србији се свињарством бави око 150.000 домаћинстава, углавном малих произвођача. Уколико се тренд губитака настави, многи би могли да одустану од производње.

"Није касно за мере. Државни подстицаји су већ дали резултат – број крмача је повећан за око 10.000. Али је кључно да се уреди тржиште и да сви у ланцу – произвођачи, прерађивачи и трговци – имају економску одрживост", каже Будимовић.

Он закључује да је неопходно унапред планирати потребе тржишта и обезбедити сигуран пласман и цену за фармере.

"Произвођач мора да зна колико да произведе и по којој цени ће продати. Без тога, домаће свињарство нема будућност", истакао је у разговору за РТС Ненад Будимировић.