Економскa прогнозa за 2026. – енергетска сигурност кључни изазов Србије

Професор Драган Ђуричин каже за РТС да је Србија до краја 2024. године ишла доста брзо у смислу инвестиција, раста и структурних промена.

“Онда је дошло до одређеног успоравања због друштвене кризе која је била комбинована и са политичком кризом, тако да су стопе раста успорене у односу на оно што је предвиђено, преполовљене и дошли смо у ситуацију којом је тешко управљати”, каже Ђуричин.

Поручује да су "у целом универзуму ризика који карактеришу вишеструку кризу која је свуда око нас геополитика и унутрашња политичка питања заузеле доминантно место".

“Када геополитика постане макроекономска варијабла, ви сте у ситуацији да је важније за позиционирање и преживљавање с ким сте у вези него ко сте, односно какве су вам перформансе. То је јако компликовано за земље које желе да развијају своју самобитност, јер за самобитност је, поред воље на коју утиче национална култура, историја и систем вредности, битно је и поседовање критичних ресурса који су окупирани геополитиком”, додаје Ђуричин.

Уз то, додаје, проблем је и позиција земље која нема излаз на море.

“За разлику од земаља које имају излаз на море, ситуација је јако компликована да своју националну стратегију развоја спроведете на основама независне политике”, каже Ђуричин.

Основна порука у овом периоду је, наглашава, да примарно треба водити рачуна о позиционирању светских политичких, војних и економских сила.

“За то позиционирање је неопходна унутрашња кохезија. Ако смо ми, као грађани државе, у немирном моделу понашања, наше позиционирање је отежано и том чињеницом. Дакле, смиривање социјалних тензија, трпељивост и одговор на питање шта је то што ја могу да дам својој земљи, а не шта моја земља треба мени да да у овом периоду, треба да буде главни императив сваког грађанина у Србији и политичке класе која артикулише њихове интересе својим политичким програмима”, наводи Ђуричин.

О НИС-у: Где се коњи бију, ждребад пада

Када је реч о ситуацији са Нафтном индустријом Србије, професор Ђуричин наводи да је то последица геополитичке ситуације у којој се налазимо и да се може употребити народна пословица: "Где се коњи бију, ждребад пада".

“Ми смо у последњем периоду дошли у ситуацију да је такозвана енергетска сигурност државе угрожена и на плану нафте и на плану гаса, а преко њих у једном делу и на плану електричне енергије, јер се топлота и електрична енергија отприлике производе инпутима до једне трећине гаса и нафте”, додаје Ђуричин.

Подсећа да смо добили сагласност за снабдевање гасом до краја марта, дакле до краја зимске сезоне, а постоји одређена релаксација и толеранција ОФАK-а у вези са преговорима који се воде око продаје НИС-а.

“Међутим, мени је велики проблем чињеница да се продаја не може завршити трансфером новца. Тај новац од продаје мора остати на неком ескроу рачуну, било у земљи која купује, било у Србији. Први преговори су запали у кризу због двоструких гаранција да неће доћи до трансфера новца у земљи куповине, али и у САД. Тако да је то јако повећало цену, јер гаранције имају своју цену и нико рационалан не жели да даје две гаранције за један трансфер”, објашњава Ђуричин.

Указује да се нада да ће у склопу преговора о заустављању рата у Украјини и то питање бити на столу и да ће можда доћи до веће флексибилности.

"У економији је важно да будете изнад воде"

Поручује да нама нису проблем само нафта и гас, већ да је енергетика примаран проблем због тога што без енергетике нема ни привреде ни државе. Последица тога је да је упола мањи привредни раст ове године од оног што се очекивало и оног што се прогнозирало.

На питање да ли је раст од три посто наредне године довољан да би се избегло веће дугорочно заостајање за европским земљама, Ђуричин каже да су пројекције од три до четири одсто, али да Европа има мањи раст од тога, а Европа је наш примарни инвестициони и трговински партнер.

“Према томе, ми смањујемо заостајање, међутим ритам тог смањивања је мањи од онога што смо планирали. У економији је важно да будете изнад воде, да бисте могли да напуните плућа, а када напуните плућа, онда напуните главу амбицијама, то значи инвестицијама, јер инвестиције су основа одрживог економског развоја. То је тригер свих фактора који се распоређују кроз привредну структуру”, додаје Ђуричин.

"Не смемо да изгубимо визију дугорочног развоја"

Ове године у првих девет месеци имали смо оштар пад директних страних инвестиција. Говорећи о томе како бисмо то могли да надоместимо, професор каже да нема великих заокрета у комплексној кризи.

“Ви се борите да смањите претње и да евентуално искористите нове изазове, али тих изазова је све мање и мање, тако да смањење утицаја претње је важније него коришћење нових могућности. Србија је на траси неколико приоритета у развоју. Пројекат Експо је командни брод флоте различитих пројеката, пре свега инфраструктурних пројеката, који ће оставити објекте, који ће после Експа повећати ниво запослености и ниво бруто домаћег производа. Осим тога, то је пројекат од националног значаја, јер утиче на геополитичко позиционирање земље, на њено представљање у свету”, наводи Ђуричин.

Када је реч о енергетици, каже да она мора да иде према обновљивим изворима.

“Ту су примарни кандидати производња енергије на бази биомасе, с обзиром да имамо огромне потенцијале", додаје професор.

Наглашава да је тим енергетским пројектима активизациони период најмање у средњем, а обично у дугом року.

"Рецимо, биомаса може да се реализује и са аспекта сировине и са аспекта капацитета за четири године. Али рецимо, атомска енергија, то је најмање десет година. Међутим, то не значи да ми треба да зауставимо развој, морамо да имамо краткорочне пројекте који нас одржавају изнад воде, али не смемо да изгубимо визију дугорочног развоја, јер на крају дана то је оно што доводи до структурних промена”, поручује Ђуричин.

Шта су највећи изазови наредне године

На питање шта ће наредне, 2026. године, бити највећи изазови српске економије, Ђуричин каже да ће изазов бити да се оствари оно што је планирано.

“Имајте у виду да ово је време планирања. Тржишни фундаментализам је прокламовао доктрину да одговарате на тржишне сигнале, а друга доктрина, која је базирана на индустријским политикама, која је развијена у Азији и чији је најбољи баштиник Kина базира се на планирању које није засновано на томе да дефинишете данас оно што ће се десити сутра, него да сваки дан на бази одређене визије развоја која је оригинална, доприносите одрживом развоју економије друштва и планете као целине. Да идете према нечему што се зове еколошка цивилизација. Ту хармонију циљева данас највише користе инвеститори и то је нешто што је критеријум њиховог ангажовања у земљама ове врсте”, закључио је Ђуричин.