Стање сајбер-безбедности изузетно критично, примећена су три јасна тренда

Србија се у години на измаку нашла на другом месту у свету по броју штетних и сумњивих вирусних претњи које стижу путем имејлова, а уједно спада и међу најугроженије земље источне Европе када је реч о хакерским нападима на осетљиве индустријске системе, показују подаци компаније "Касперски". Најчешће мете напада и даље су мала и средња предузећа, док су разлике између криминалних група и државно спонзорисаних актера све мање уочљиве.

Стручњак за информациону безбедност Милош Јовановић, гостујући у Дневнику РТС-а, сумирао је трендове који су обележили 2025. годину и истакао да је ситуација заиста критична.

"Примећена су три јасна тренда. То је пораст напада на критичну инфраструктуру. На другом месту су рансомвер напади који чине 50 одсто глобалних сајбер претњи и то је невероватно изражено у Србији. И на трећем месту је та брзина којом се напади извршавају након откривања рањивости", каже Јовановић.

Осврћући се на државно спонзорисане нападе, Јовановић наглашава да је фокус све више на отпорности система.

"Није питање да ли ће се десити, већ када ће се десити", истиче стручњак, додајући да ни највећи провајдери инфраструктурних услуга нису у потпуности отпорни, али да је важно што се ради на јачању безбедности и да постоје тимови задужени за превенцију и отпорност.

Говорећи о најчешћим метама — малим и средњим предузећима — Јовановић наводи да је присутан и културолошки аспект у Србији.

"Људи не реагују док не уследе последице", наводи стручњак.

Посебно истиче недостатак резервних копија података у компанијама. "Компаније обично немају бекап својих података што је катастрофа, мора да се структуира приступ заштити и генерално информационо-комуникационим технологијама у малим и средњим предузећима да разумеју да је то нешто најважније у њиховој компанији", каже Јовановић.

Додаје да напади постају све софистициранији и да нападачи често прво циљају партнере компанија.

"Оно што је још примећено, јесте да су ти напади све софистициранији. Значи да се таргетирају рецимо партнери одређених компанија, да би се дошло до крајње компаније која је циљ. Тако да је ту присутан и ланац, значи да сви заједно морају да подигну тај ниво заштите и безбедности својих система", истиче Јовановић .

"Податке треба чувати у Србији"

Говорећи о грађанима, Јовановић упозорава да је неопходно да развијају дигиталну писменост и да штите своје налоге за електронско банкарство и електронску пошту.

"Људи који не овладају основним аспектима дигиталне писмености биће на зачељу", упозорава Јовановић.

Поручује да грађани, привредници и институције треба да чувају своје податке у Републици Србији.

"Треба да развијемо сопствени велики језички модел"

На питање како развој националних језичких модела може допринети дигиталном суверенитету земље, Јовановић наглашава да су велики језички модели кључни за информациону сувереност.

Додаје да је од пресудног значаја дигитализација националних архива, како би било могуће обрађивати велике количине података на српском језику, и сматра да Србија треба да развије сопствени велики модел.

Коментаришући геополитичке тензије и њихов утицај на сајбер безбедност, Јовановић подсећа на све израженије глобално ривалство и упозорава да земље морају јачати независна технолошка решења:

"Треба да се ослонимо на сопствена решења и градимо релативни суверенитет", сматра Јовановић, закључујући да ће технолошка револуција у наредном периоду бити још израженија.