Како ће нафтна криза утицати на буџет – хоће ли Србија економски остати на ногама

У последња два дана, две најважније вести су економске. Прва је јучерашња – гаси се Рафинерија нафте у Панчеву. Друга је данашња – буџет за 2026. годину усвојен је у Скупштини. Каква је веза између ове две вести? Какав ће бити утицај нафтне кризе на буџет?

Некадашњи помоћник министра за нафту и гас и професор енергетске безбедности Петар Станојевић каже да се гашењем Рафинерије на тржишту не гаси много тога.

“За неки дан ће вероватно стати Петрохемија, зато што више неће имати основну сировину – сирови бензин за прераду, али у принципу сем тога не би требало ништа друго да стане. Мислим, док год постоје резерве и залихе и док год постоји увоз, ми бисмо могли да опстанемо, односно – све би требало нормално да се одвија”, наводи Станојевић.

Ипак, каже да не постоје резерве које су довољне за бесконачни период.

“Све резерве су довољне за неки период. Срећом, сада можемо да увозимо гориво. Нафтне компаније су изјавиле да увозе три пута више него што су увозиле пре тога. Значи, уз резерве које имамо и тај увоз, вероватно ћемо једно време моћи без проблема да функционишемо”, додаје Станојевић.

А када је реч о ценама деривата, објашњава да се већ три године ограничава цена, као и да сматра да ће тако и да остане. Али напомиње да неће доћи до раста цена ако се буде краткорочно увозило, а ако се дуже буде увозило, сигурно ће се то одразити и на цене.

Говорећи о томе каква је логика компаније Јанаф из Хрватске, која је одбила да испоручи сирову нафту за државне резерве, Станојевић каже да ту не види никакву логику.

“Ово је, чак ми се чини, један од најопаснијих преседана у целој овој причи, јер сада неко уводи нека нова правила. Државне резерве, односно обавезне резерве нафте, сада су под капом Министарства енергетике, односно Управе за резерве енергената, који има право, као државни орган, по закону, да увози и деривате и нафту. Ако сада неки тамо додатни орган у некој другој држави смисли да то не треба да постоји, да не треба да дозволи да тај орган увози нафту, онда је то увођење неких потпуно нових правила или да кажем још горе, рушење свих правила европских и осталих норми по којима смо ми ове наше законе и правила направили”, напомиње Станојевић.

Објашњава да би у том случају нафту купио државни орган, а не НИС, као и да то не би било кршење санкција.

Шта је америчка, шта руска, а шта наша логика

Председник Вучић је јуче рекао како не разуме шта је америчка логика и шта је логика ОФАК-а, а на питање да ли он разуме која је логика, Станојевић каже да је не види.

“Ја друге неке логике, сем ратне логике, не видим. Мислим, и са руске и са америчке стране. Практично, ми смо у рату и сад употреба свих оружја је дозвољена. И нећемо попустити нигде док год будемо могли да не попустимо нигде. Мислим, тако то обично и бива у ратовима”, додаје Станојевић.

Указује да нико ни са руске ни са америчке стране не попушта и да је то вероватно њихова логика.

На питање шта је онда наша логика са чекањем 50 дана, Станојевић каже да наша логика мора бити мало другачија од њихове.

“Ми морамо да заштитимо своје тржиште и своје становништво. Једноставно, без тога не можемо. А наша логика је да пробамо да не покваримо односе ни са једном ни са другом страном. Ако смо се нашли већ на ветрометини, бар да нас тај ветар не однесе скроз, него да пробамо да нас ветар не однесе, да останемо на својим ногама, колико год дуже можемо”, поручује Станојевић.

Одговарајући на питање хоће ли економија остати на ногама док се ми спољнополитички држимо, Станојевић сматра да хоће, али да ће сигурно бити проблема.

“НИС уплаћује велике паре у буџет. Ја не говорим о акцизама, акциза ће се надокнадити, зато што увозили или производили из домаћих извора, акциза се наплаћује па се наплаћује. Али ће бити проблема вероватно са исплатом профита који је НИС остваривао, са инвестицијама које је НИС остваривао. НИС је један од највећих купаца робе и услуга на домаћем тржишту. Све компаније које су везане на неки начин за њега ће имати неки проблем. Такође, тамо је 13.000 радника, па они примају плате, па се од тих плата плаћају порези, па ти људи нешто купују и тако даље. Све то може да изазове одређене последице”, сматра Станојевић.

Пауновић: Неће се повећати фискални дефицит, али хоће јавни дуг

Ако се од понедељка прекине платни промет са НИС-ом и НИС престане да послује, да ли оно што је написано у буџету за 2026. важи? Председник Фискалног савета Благоје Пауновић каже да пуно тога важи.

“Чак и ако се јавни дуг повећа за амандманом предвиђених 1,8 милијарди, од којих је 1,4 за НИС, то неће променити фискални дефицит. Зато што се просто мења само карактер имовине, повећавају се обавезе, али се истовремено купује добро предузеће, то треба нагласити. Дакле, овде се не ради о спасавању предузећа, што би у случају лоших предузећа могло да се третира као повећање фискалног дефицита. У овом случају ради се о куповини доброг предузећа које ће се вероватно лако моћи да прода, ја се надам у неком краћем или средњем року”, наводи Пауновић.

Указује да се ради о повећању обавеза које су само привременог карактера, као и да се тиме дефинитивно неће повећати фискални дефицит.

"Оно што ће се повећати овим задуживањем – повећаће се јавни дуг. Јавни дуг који је пре тог амандмана требало да се смањи са 39 милијарди евра, колико је требало да буде крајем 2025. године, он је требало да се пре овог амандмана смањи на неке 42 милијарде. Сада ће се повећати за 1,8 милијарди евра”, објашњава Пауновић.

Истиче да то неће битно утицати на учешће јавног дуга у БДП-у.

“Очекивало се да ће он бити смањен са 45 на 44,5 одсто крајем 2026. године. Сада би он требало да буде око 46,4 одсто. Дакле, ради се о дугу који је сасвим подношљив. Подсетићу вас да многе развијене европске земаље у просеку имају учешће јавног дуга од 83 одсто у БДП-у”, додаје Пауновић.

Николић: Имамо довољно фискалног простора да компензујемо да грађани ово готово не осете

Председник Савета гувернера НБС и уредник билтена МАТ Иван Николић каже да НИС може много тога да промени у буџету.

“Треба да водимо рачуна не искључиво о фискалним, односно финансијским параметрима или вредностима које ћемо плаћати да бисмо надокнадили свакако изгубљену домаћу производњу деривата, говорим евентуално о неком увозу који би то компензовао, већ, нажалост, пре свега о изгубљеној производној активности, па по том основу индустрије пре свега, а шире посматрано и бруто домаћег производа”, каже Николић.

Указује да НИС треба посматрати у светлу могућих негативних ефеката који су системски, јер је то компанија која има природни монопол и нема алтернативу.

“Оно што смо постигли претходних година и на шта треба да будемо поносни и што треба у овом тренутку посматрати као једну озбиљну резерву која нам обезбеђује стабилност и сигурност да ћемо и наредну годину преживети свакако, али и премостити на најбољи могући начин – то су огромне резерве и заиста ниско учешће јавног дуга у бруто домаћем производу”, додаје Николић.

Поручује да шта год да се догоди, колико год да је неповољан развој ситуације у погледу НИС-а, имамо довољно фискалног простора да компензујемо да заиста грађани то готово ни не осете.

Зашто ризикујемо са платним прометом

Председник Вучић је рекао да ћемо чекати са платним прометом до краја недеље и да ћемо ризиковати, а на питање зашто ризикујемо, Николић каже да је Народна банка Србије званично упутила упит ОФАК-у око разјашњења, односно у ком тренутку бисмо запали у ту кризну ситуацију, да бисмо можда заиста и били санкционисани на такав начин.

“Што је заиста преседан, то је санкција држави, више није санкција неким приватним или пословним ентитетима. То ја мислим да никада нико није урадио, сем у оним ратним ситуацијама као што смо имали и 1999”, каже Николић.

Напомиње да одговор на тај упит још није стигао.

“Према томе, ни њима вероватно није сасвим јасно у ком то правцу може да иде, односно који је кризни тренутак да бисмо запали у такво једно стање”, додаје Николић.

Говорећи о томе зашто толико ризикујемо да осим горива, не можемо картицама можда ни да купимо хлеб, Николић каже да је то ризик који је присутан, али да "није још увек оперативно у тој мери да заиста може да нас угрози на такав начин”.

“Ми смо свесни могућих последица. На крају, имамо то врло лоше искуство из 1999. и свих оних деведесетих година. Али нећемо ми нити доћи у такву ситуацију да угрозимо и грађане и привреду, јер овде је пуно уложено. Достигли смо ту макроекономску стабилност. На крају, имамо и тај инвестициони рејтинг који је ту и који се још увек чува. Покушавамо да овај проблем решимо на начин да очувамо и даље тај инвестициони рејтинг”, поручује Николић.

Када је реч о НИС-у, каже да је кључно то какве последице ће ова ситуација имати по привредну активност Србије.

“НИС односно нешто што зовемо област производње кокса и прераде деривата нафте чини 6,5 одсто наше индустрије. Посматрано само у прерађивачком сектору – 8,6 одсто. Заустављамо производњу у НИС-у, као што смо и зауставили, тог месеца имамо пад прерађивачке производње веће од осам одсто. То је заиста високо и то не може да надокнаде друге области. То значи да ћемо имати пад индустрије”, наглашава Николић.

На питање чији ће НИС бити 15. јануара, Николић каже да не треба да заборавимо да смо ми мањински партнери.

"Ми смо сувласници НИС-а, није НИС искључиво руски, према томе можемо да говоримо само о повећању државног удела", закључује Николић.