Храна "поједе" највећи део кућног буџета, плате губе корак са тихом инфлацијом

Протекла недеља у целом свету била је у знаку куповине. Ипак, највише новца поново је отишло на храну. Према најновијим подацима, једно домаћинство на годишњем нивоу потроши више од трећине расхода на храну и пиће. Душан Узелац са сајта "Каматица" каже да је статистички податак да трећина буџета једног домаћинства одлази на храну најбољи показатељ инфлације. Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије упозорава да потрошачи морају брижљиво да планирају куповину и да се одупиру потреби да купују непотребне ствари само зато што су на попусту.

Статистика потрошње хране показује да се у једном домаћинству на годишњем нивоу, између осталог, поједе 80 килограма кромпира, нешто више од 50 килограма пилећег меса, готово 600 јаја и попије осам килограма кафе.

Док храна и безалкохолна пића заузимају највећи удео у кућном буџету, на самом дну листе налази се образовање, што отвара много питања о нашим приоритетима, могућностима и животном стандарду.

Фиксна плата, а цене све више

Душан Узелац са сајта "Каматица" каже да је показатељ инфлације статистички податак да је некада четвртина новца одлазила на храну, а данас је то трећина буџета.

"То је, у ствари, показатељ инфлације – када имамо фиксну плату, а све око нас поскупљује. То се не види у први мах, али се из месеца у месец види недостатак за неке ствари које смо доскоро могли да приуштимо", навео је Узелац.

Осврћући се на статистику потрошње хране по домаћинству, Узелац каже да се не можемо ослонити на те податке, јер је то индивидуална ствар.

"Примећује се промена потрошачких навика. Та навика да трошимо другачији облик хране утиче на буџет. Примера ради, некада су се пилићи куповали у комаду, данас се купују обрађени, који су увек скупљи због услуге обраде, тако је и са другим стварима", објашњава Узелац.

"Тихи убица" вредности новца

Истиче да инфлација тихо деградира вредност новца и да је једини начин да се с њом избори то да "трчимо брже него што она иде".

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије истиче да је за друштво поражавајуће да у неким домаћинствима и по пола прихода одлази на храну.

"То нам просто говори о ситуацији где ми не обраћамо пажњу на остале животне потребе. Када причамо о храни, ја не могу да се отмем утиску да живимо у паралелном свету у ком се не исплати домаћа производња", објашњава Николић.

Надовезујући се на статистичке податке, Николић каже да је, по његовом мишљењу, потрошња хране по домаћинству заправо већа.

"Бројке које се узимају, оне су за потребе статистике. То је научна методологија која се користи за одређивање параметара. Међутим, када се вратимо реалном животу, другачије су нам потребе. Ја бих волео да ми, и када купимо то што купимо новцем којег има све мање, да заиста добијемо одређени квалитет за свој новац", наводи Николић.

Постоји ли решење

Узелац објашњава да се све чешће људи одлучују на подизање готовинских кредита како би надоместили рупе у кућном буџету које је направио раст цена.

"То није трајно решење, трајно решење би било повећати зараду. Али, са друге стране, велики је изазов јер трговински ланци имају бољу и јачу позицију од сваког потрошача у Србији", истиче Узелац.

Зоран Николић каже да, када су у току недеље попуста, треба првенствено упоредити цене.

"Ми као потрошачи немамо развијену свест да цене заправо не морају бити онакве каквима се приказују, то су ти силни попусти, блештаве цифре из излога, нуде нам све за одређену цену, оно што нама треба је одупирање. То је вид наше борбе против оваквог тржишта", закључио је Николић, додајући да је кључ ипак у планирању куповине.