Читај ми!

Захвална година за пшеницу, само да време послужи - ратари се надају приносима већим него лане

Ако време послужи комбајни би у њиве требало да почну да улазе у наредне две недеље. Најпре ће се скидати јечам, а потом и пшеница. Усеви су тренутно добро развијени, па се и произвођачи и стручњаци надају да ће приноси бити већи него у последње три до четири године.

Овог јуна ратари су далеко задовољнији изгледом пшенице, него што су били прошле године. Надају се да ће их време послужити и да ће у жетви остварити приносе који ће премашити вишегодишњи просек.

"На мојим парцелама усев одлично изгледа и обећава добру жетву, али видећемо до краја шта ће бити. Очекујем принос од око 4 тоне по јутру, а не неким парцелама можда и више. Само да не буде високих температура да не би дошло до наглог сазревања пшенице. Ако жетва буде могла да сачека 1. јул биће добро“, каже Милорад Клинцов, пољопривредник из Српске Црње.

Произвођачи пшенице у овом тренутку највише стрепе од олуја и непогода.

"Улагања су била велика, а пшеница је тренутно у добром стању. Мало јој ова нагла топлота смета, али ништа страшно. Очекујем принос око 6 тона по хектару. То је нешто више од просека, јер смо имали падавине у мају. Ипак, видећемо шта ће бити до жетве. Ја очекујем да скидање почне крајем јуна“, објашњава Небојша Петканић, ратар из Елемира.

Пшеница је у право време добила кишу

И стручњаци кажу да ове године пшеница много више обећава него што је то било лане, иако зимус није деловало да ће бити тако.

"Пшеница можда у почетку није имала услове за раст и развој као годину дана раније, али усеви сада јако лепо изгледају. То је доказ да је производна година дуга и да се временски услови мењају. Пшеница је добро презимела, нисмо имали ниске температуре. Током зиме није било толико падавина, али се ситуација поправила у марту, априлу и мају и то је доприноело да усеви изгледају заиста добро“, каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Додаје да произвођачи све више улажу у ову производњу.

"Пољопривредници су свесни да на пшеници не могу да ушетеде. Једино на чему још штеде јесте на семену. И даље се махом користи семе из сопствене производње. Али, када су у питању ђубрење, прихрана и заштита усева улаже се значајно више него раније“, истиче наша саговорница.

Заштита усева мора да се спроведе у правом тренутку

Током 2025. доминантне болести на стрним житима су биле оне које нападају горње спратове усева као што су мрежаста и сива пегавост.

"Произвођачи су ове године предузели два фунгицидна третмана, а ми увек апелујемо да буду две комбинације активних материја у циљу целисходне заштите. Када је реч о инсектима проблем је правила житна пијавица у неколико наврата. Њена експанзија је спречена већим падавинама током маја“, објашњава Снежана Парађеновић из Прогнозно-извештајне службе РЦ Зрењанин.

Тренутно се на више локалитета у Средњем Банату бележи присуство ваши које су позициониране на класовима.

"Сугерисали смо произвођачима који су сејали пшеницу у ранијим роковима сетве да не предузимају ништа, јер долази до сазревања биљака и сушења. Произвођачи који су касније сејали и чија се пшеница налази у фази млечне зрелости треба да прегледају парцеле и провере да ли су ваши присутне како би предузели неопходне мере“, додаје.

Колико ће се пшенице скинути са око 50.000 хектара у Средњем Банату тешко је процентити у овом тренутку, али стручњаци кажу да ће род сигурно бити већи него што је то било последњих неколико година.

"За наш регион је већ годинама карактеристично да су варијације у приносима велике не само од атара до атара, већ од парцеле до парцеле. И ове сезоне ће бити одступања и по неколико тона. То зависи од примењене агротехнике, али и падавина. Неки делови су добили мање падавина од других“, објшањава Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

У овој производној години у региону Средњег Баната пало је 30 литара кише мање него током претходне, али је распоред падавина био другачији у односу на лане, што се позитивно одразило на усеве. Оно што и даље брине пољопривреднике јесте цена новог рода пшенице која се тренутно креће између 19 и 20 динара по килограму.

субота, 07. јун 2025.
33° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом