Случај “Геокс“ поново покренуо расправу о оправданости помоћи страним фирмама
Долазак сваког новог инвеститора у земљу или одлазак из Србије, као у случају "Геокса", увек подгреје расправу о оправданости државне помоћи страним компанијама. И док део јавности сматра да би новац из буџета требало усмерити искључиво ка домаћој привреди, економисти кажу да без страних инвеститора не бисмо имали висок раст БДП-а. Са највиших места у држави последњих дана стижу потврде да се од политике подстицаја страним инвеститорима неће одустати.
.jpg "Јанафу продужена лиценца ОФАК-а, наставља се испорука нафте НИС-у (janaf.hr / )")
Што се јужније од Војводине и Београда покреће бизнис, држава ће више да одреши кесу. Ту су и стимулације по сваком запосленом, а уколико је инвеститор спреман да уложи више сопствених пара - и државна помоћ биће већа. Подједнако и домаћим и страним фирмама, каже Закон о улагањима.
"Страни инвеститори имају много веће шансе за подстицаје зато што имају и веће финансијске могућности од наших људи. Ми имамо и доста домаћих фирми које су добиле подстицаје од нас и отвориле своје фирме и помажемо им и са опремом и са свим другим нашим програмима и пројектима које имамо у Министарству", рекла је Анђелка Атанасковић, министарка привреде.
Према подацима ПКС, трећина фирми које су прошле године користиле подстицајна средства преко Министарства привреде су домаће.
"Констатација да су наше фирме, домаће фирме, дискриминисане по овом питању од 2015. године није тачна. Ми као ПКС апсолутно инсистирамо да се кроз додату регулативу стимулишу инвестиције са већом додатом вредношћу", истакао је Ђорђе Андрић из ПКС.
Професор Економског факултета Слободан Аћимовић подсећа да се светска аутомобилска индустрија преселила у Словачку, управо због државних подстицаја и сматра да смо релативно закаснили у односу на земље централне и источне Европе.
Аћимовић указује да је најзначајније што је држава кренула озбиљније да доводи производне фирме.
"Доминантно производне фирме које су по правилу у међународним ланцима снабдевања - кроз своје извозне активности повећавају џи-ди-пи. Ја сам такође сагласан да са тим треба наставити даље", сматра Аћимовић.
У Министарству привреде кажу да су следећи циљ високотехнолошке фирме, не само ради профита већ и због технологије коју доносе.
"Кроз улагања у инфраструктуру, плус у плате радника, ми повратимо те инвестиције у року од 15 месеци. Пре него истекне наш мониторинг, ми повратимо то што смо уложили у њих", објашњава Анђелка Атанасковић.
У последњих пет година, захваљујући подстицајима покренуто је 177 пројеката у 78 градова и општина и запослено више од 50.000 радника или пет мањих градова, показује анализа Министарства привреде.
Коментари