Пробој на тржиште Евроазијске уније, ко ће извући највећу корист – јабуке нису једини адут

Пре неколико дана на снагу је ступио Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније.

Јелена Иванковић из Привредне коморе Србије рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је споразум важан и природан наставак онога што смо већ имали – добрих трговачких односа са тржиштем Русије, Белорусије и Казахстана.

Споразум, како истиче, садржи интегрисане све видове либерализације и све што је било добро у та три споразума и што је унапређено са модерним принципима трговине и принципима Светске трговинске организације.

"Добили смо модеран, напредан споразум са могућношћу да се дограђује, који је наше тржиште слободне трговине проширио и на Киргијску Републику и на Јерменију, што је повећало тржиште од 184 милиона људи", рекла је Иванковићева.

Земље које припадају Евроазијској унији су Русија, Белорусија, Казахстан, Киргијска Република и Јерменија.

Први кораци у сарадњи су информисање привредника шта је то ново, шта је олакшано и убрзано.

Иванковићева каже да је добра вест да камиони више неће стајати на границама због формалних грешака које не утичу на порекло робе, а наше тржиште се проширило за 10 милиона људи.

"Ове три државе, с којима смо већ имали билатералне споразуме, имале су 174 милиона људи, сада имају 184 милиона, тржиште је добро платежно", рекла је она.

Указује да тржиште Евроазијске уније има БДП од 5.000 милијарди годишње, лидери су по производњи угља, нафте, гаса, гвожђа, челика – по свим стратешким сировинама је богато подручје, окреће се и Кини и Индији и проширује се на све стране.

Нама овај споразум пружа могућност да добре ствари искористимо, истакла је она.

Споразум не обавезује две стране на директну продају 

Иванковићева каже да је новина што споразум не обавезује две стране на директну продају.

Додаје да до сада роба која има преференцијално српско порекло мора да крене из Србије и фактура да буде из Србије, да иде на директан начин из једне у другу земљу, потписницу  споразума.

"Сада је дозвољено да роба крене из Србије под условом да има преференцијално порекло, а да фактура може стићи из треће земље. Роба мора да испуни одређена правила – да буде српског преференцијалног порекла, да имамо у свим транзитним државама потврду њихових царинских органа да роба није замењена, дорађена, било шта што би мењало њено порекло, значи један сертификат о неманипулацији или нека друга транспортна документа која потврђују да је то роба српског порекла, која је аутентично кренула из Србије", објаснила је она.

Према њеним речима, ово ће смањити трошкове за фирме и повећаће и контроле. Подсећа да је руско тржиште врло ригорозно по питању контрола, али "спремни смо на све и наше компаније добро пролазе".

Иванковићева подвлачи да ће посебну корист од споразума имати агроиндустријски сектор, као један од водећих извозних сектора, зато што је наша извозна роба број један за Русију, која је 99 одсто евроазијског тржишта. Реч је јабукама, затим воћу, поврћу – смрзнуто, свеже, кондиторски производи, прерађевине од меса.

Сматра да ће бити користи и за оне који увозе сировине, који праве нешто овде па увозе сировине из ових земаља, поготово што је тамо у правилима о пореклу остала одредба о кумулацији порекла, тако да су поспешене инвестиције, сарадња, размена између партнера.

Има доста примера да се једна компанија разграна на тржиште Евроазијске уније па и на Србију, исто као што из ЕУ долазе улагачи па користе бенефите овог споразума, каже она.

Евроазијска унија има своје прописе 

Тржиште је захтевно јер су стандарди и технички захтеви често оштрији него у ЕУ.

Према њеним речима, Евроазијска унија има своје прописе, своје техничке реглемане којима прописују карактеристике квалитета, стандарде које наши производи и сви производи света морају да задовоље када желе да уђу на то тржиште.

"Имали смо примедбе да се нисмо довољно трудили да уподобимо те стандарде домаћим произвођачима, то не стоји. Ови стандарди важе за цео свет. Морамо технологију да уподобимо, морамо сертификате да прибавимо, а улога ПКС-а је да о свему томе обавештава на време привреднике да уколико постоји неки предлог или нешто што би нам одговарало у наредном периоду, тo да се инкорпорира у споразум и у њихове прописе, па уколико може, да достављамо партнерској другој страни", истакла је Иванковићева.

Постоји заједнички комитет који ће се на брз и ефикасан начин бавити отклањањем неких формалности, препрека које ће се појављивати у свакодневном пословању.