Шта је еРачун и зашто је обавезан у ЕУ

Србија је крајем 2017. године увела електронске рачуне који значајно унапређују и олакшавају пословање. Међутим, пракса показује да многи не разумеју шта је, заправо, електронски рачун и какве предности доноси.

У Србији се последњих година увелико говори о еРачунима и дигитализацији пословања правних лица.

Међутим, многи електронске рачуне поистовећују са неисправним облицима еРачуна - слање рачуна у прилогу електронске поште (имејла).

То је довело до проблема са књижењем, будући да такви „неисправни еРачуни" нису помогли у процесу књижења, нити се на темељу њих може остварити процес дигитализације и убрзавање процеса.

"Такође, слањем рачуна у прилогу имејла друга страна нема увид у то да ли је такав рачун преузет или не", тврди Магдалена Богдановић.

Стога је јасно да је потребна додатна едукација тржишта како од стране компанија које се баве овом тематиком као што је Сервис Мој-еРачун, тако и од државе, која ће и прописима, за њихово добро, натерати привреднике да послују електронски.

Шта се сматра електронским рачуном? 

Електронски рачуни су у Србији у потпуности изједначени са папирним рачунима крајем 2017. када је донет Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању ("Сл. гласник РС", бр. 94/2017).

еРачун је идентичан папирном рачуну, али је његова главна разлика у начину обраде и доставе.

Реч је о рачуну направљеном у електронском облику који се након издавања сигурним каналима шаље примаоцу.

Размењује се из рачунара у рачунар и омогућава примаоцу аутоматско књижење истог, на тај начин се елиминишу административни трошкови израде и слања рачуна и некорисног људског рада прекуцавањем података са рачуна у рачуноводствени програм.

Осим рачуна, у ''еОблику'' можемо издавати и еОпомене и еОдобрења и остале еДокументе.

А с обзиром да рачун можемо издати у еОблику, на исти га начин можемо и сторнирати.

Такође, тај исти рачун се чува у електронском облику јер члан 10. горе поментуог Закона предвиђа: Електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра се оригиналом.

Без штампаног примерка  

Стога је држава обесмислила штампање електронских рачуна ради архивирања истих.

Пре архивирања, уколико интерни процеси компаније захтевају да рачун одобри једна или више особа у предузећу, може се користити систем за управљање електронским документима, који омогућава дигитално разврставање, претрагу, одобравање и електронско потписивање докумената.

„Преласком на електронско пословање, сви процеси унутар компаније остају исти, али се обављају брже и квалитетније, при чему је могућност људске грешке сведена на минимум."истакнуто је испред компаније ДОЦЛООП. „Дигитализација убрзава и поједностављује процедуре и повећава транспарентност свих процеса унутар компаније."

Схватајући значај и бенефите електронских рачуна, Европска комсија је још 2014. године донела директиву 2014/55/ЕУ по којој електронско фактурисање мора до 2021. године постати доминантан облик фактурисања на нивоу свих земаља чланица. Статистички показатељи Еуростата показују да се иде у добром смеру, јер су пратећи директиву државе чланице законом уредиле обавезно слање и примање еРачуна.

Данска чак наплаћује пенале компанија које издају папирне рачуне, јер се сматра да пословањем на овакав начин компаније успоравају привредни раст земље.

 

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 24. мај 2025.
17° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом