Какву нам чуваркућу нуди ММФ?

Да ли ће бити новог аранжмана са ММФ-ом зависи од Владе Србије. О томе се са ММФ-ом већ разговарало. Могући програм добио је симпатично име – "Чуваркућа".

"Пи-Си-Ај је нови инструмент Фонда. Од садашњег аранжмана разликује се по томе што је намењен земљама којима није потребна финансијска подршка. Што се тиче циљева и надзора веома су слични и ту би било провера на сваких шест месеци. То је само један од бројних доступних инструмената ако се српске власти одлуче да имају нови аранжман", рекао је Себастијан Соса, шеф Канцеларије ММФ-а.

У текућем аранжману из предострожности Србија је имала на располагању 1,2 милијарде евра.

"Овај аранжман нас је коштао за резервацију милион евра за три године, то је фиксни трошак. Нисмо користили ни динар. Тај нови специјални инструмент је покушај самог Фонда да своју саветодавну улогу подигне на виши ниво", истиче гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.

Новац нам сада још мање треба, али је за министра финансија нови аранжман потребан зарад привлачења више и крупнијих инвеститора.

"Страни инвеститори прво питају да ли земља има програм са ММФ-ом или не јер то је неки гарант шта се ту дешава и колико су ствари под контролом", објашњава Лазар Шестовић из Канцеларије Светске банке.

Ипак, председница Владе сматра да би Србији на путу ка бржем економском расту нови аранжман са Фондом могао и да смета. Сличан став заговарају и поједини економисти.

"Јавни дуг је близу мастришког критеријума, инфлација је ниска, дефицит не постоји – то је оно што је Фонду битно. Имамо проблем свакако с динамичнијом економском активношћу, с изворима раста, на који начин да подигнемо и убрзамо економску активност, али нисам сигуран колико је Фонд ту битан и колико може да нам недвосмислено помогне", каже економиста Иван Николић.

Међутим, Србија је чланица ММФ-а – и то једна од најстаријих. Па и ако не буде новог програма сарадња се наставља, а њен обавезни део су посете и провере на сваких годину или две.