Кисели купус из Србије стигао до Шпаније и Канаде

Соња Гуговић из Заблаћа код Чачка ове године је решила да се опроба у производњи киселог купуса, и то на велико. Прерадила је око 40 тона главица.

"Технолошки процес производње киселог купуса уопште није компликован, а упакован доноси и већу зараду и већи профит. Све иде глатко, а опет је на неки начин тешко и исцрпљујуће, зато што је то посао ипак за мушкарца, а не за једну жену", каже произвођач Соња Гуговић.

Неколико стотина километара северније, породица Ћулум производи кисели купус скоро четири деценије. Годишње укиселе хиљаду тона футошког купуса.

"Око 30 одсто иде за извоз, отприлике, и 70 одсто на домаће тржиште. Извозимо малтене по целом свету. Највише моментално извозимо у Шпанију и Румунију. Ево, припремамо контејнер, у наредна два дана треба да крене за Канаду. Потом зa Немачку, Аустралију, Америку", каже Раде Ћулум, произвођач киселог купуса.

Од прошле године флаширају и расо – сок од купуса. Прва тура иде нашим људима у Канади.

"Идеја се родила из простог разлога што нисмо знали шта ћемо с њим. С друге стране смо видели како то комшије раде, сад Европа јако пуно троши расола", рекао је Ћулум.

Исплати се киселити купус на велико, слажу се произвођачи, али је, кажу, та производња тешка и неизвесна.

"У Футогу се поред футошког кисели и хибридни купус. У Футогу постоји пет прерађивача великих купуса капацитета до хиљаду тона појединачно. Они своје производе пласирају што на европско тржиште, што на тржишта трећих земаља. Углавном су то земље бивше Југославије", каже Урош Пуача, председник Удружења "Футошки купус".

"Иако га највише извозимо у Европску унију, саме цифре нису много велике, причамо од један до два милиона евра вредности извоза. Мислим да је додатна вредност коју кисели купус може да има, управо она која се тиче заштите географског порекла који има футошки купус", каже Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

Највећа фабрика киселог купуса је у Њујорку. У Европи, озбиљни конкуренти су нам Хрватска и Пољска.