Рубини: Избегнута друга Велика депресија

Друга Велика депресија у глобалној економији је избегнута захваљујући мерама које су владе широм света усвојиле да би се спречило даље погоршање привредне кризе, оценио је у ауторском тексту за московски пословни дневник "Ведомости" познати амерички економиста Нуриел Рубини.

Он је, у тексту под насловом "Клизав пут", указао да су предузете мере за лабављење новчано-кредитне политике, буџетске стимулације и државна подршка финансијском систему главни темељ на којем се заснива борба против текуће рецесије.

Рубини је оценио да су данашњи политичари успели да избегну понављање велике кризе са почетка тридесетих година прошлог века јер су извукли поуке из грешака које су направљене тада, као и током рецесије која је погодила Јапан поткрај прошле деценије.

Сада је главно питање како наћи праву излазну стратегију када престане примена анти-кризних мера, сматра Рубини, који је средином ове деценије предвидео да ће се свет суочити са глобалним економским падом.

Даље продужавање садашњих мера усмерених на подизање тражње и стабилизацију финансијског и целокупног економског система, које доследно примењују најразвијеније светске економије, Рубин назива "клизавим путем".

Таква економска политика има за основу снажан раст буџетског дефицита и гомилање државног дуга, што је на дугорочној основи неодрживо, сматра Рубини, професор познате Бизнис школе на Њујоршком унверзитету.

Рубини истиче да би економска политика заснована на великој буџетској неравнотежи и растућем државном дугу на крају неминовно изазвала оштру финансијску кризу, раст инфлације и стварање новог "надуваног балона" на кредитном и тржишту акција.

Имајући у виду те неповољне околности, сада је кључно питање у вођењу економске политике како "лишити привреду превеликих ликвидних средстава, нормализовати ниво каматних стопа и када увећати порезе и смањити јавну потрошњу", каже Рубини.

"Највећи ризик у примени излазне стратегије за престанак политике државних стимулација и претерано офанзивне новчано-кредитне политке, могао би да се састоји у недоследној и непотпуној примени мера које је неоходно предуизимати", тврди он.

Повећање пореза и смањивање расхода

Рубини у чланку за "Ведомости" оцењује, да уколико нека земља има превисок буџетски дефицит, мора "обавезно и хитно повећати порезе, смањити расходе и обавити такозвану стерилизацију сувишне новчане масе."

Већина економија у свету је, међутим, сада тек достигла "дно кризе", па је још увек рано размишљати о примени свих наведених мера усмерених на смањење буџетских и монетарно-кредитних стимулација, тврди Рубини.

Потребно је претходно осигурати одговарајући ниво раста потрошачке тражње, јер би, ако се пожури са укидањем стимулативних програма, глобална економија могла да доживи озбиљну дефлацију (истовремени оштар пад инфлације, производње, запослености и потрошње), као што се то догодило Јапану у периоду од 1998. до 2000, а Сједињеним Америчким Државама током 1937-1939.

Рубини на питање како изаћи из садашње веома замршене економске ситуације нуди конкретан одговор. Он препоручује земљама које имају економије мањег обима и буџетску неравнотежу и брзо растући државни дуг да брзо пораде на одговарајућој промени буџетске политике како би избегле смањење кредитног рејтинга и оштру буџетску и дужничку кризу.

Као другу битну меру Рубини предлаже да креатори економске политике увећају порезе и смање буџетске расходе, а такве мере би у најразвијенијим привредма требало да се примењују већ од 2011. године.

Касније, када се економски раст стабилизује и потрошачка тражња уздигне до неоходног нивоа, треба олабавити пореску политику да би се привреди дао нови подстицај за инвестирање и раст, сматра Рубини.

Као трећу важну меру Рубину наводи обавезу монетарно-кредитних власти да прецизирају критеријуме на основу којих ће одредити када треба да престане примене мера за стабилизацију финансијског система и довођење каматних стопа у "нормално" стање.

Рубини на крају текста за лист руске пословне елите упозорава да би грубље грешке у примени стратегије за излазак из анти-крзних мера могле да увећају ризик рецесије по сценарију "удвојеног пада" који се скраћенмо међу економским теоретичарима обележава словом W.

Опасност од грешака у практричној промени мера излазне стратегије је велики јер политизација економскијх одлука у земљама попут САД може натерати политичаре да одгоде примену тешких одлука, посебно кад је реч о мерама за смањење буџетског дефицита, закључио је Рубини.