Месец дана америчких санкција НИС-у – снабдевање стабилно, изазови остају

Рафинерија "Нафтне индустрије Србије" у Панчеву има залиха сирове нафте за прераду до 25. новембра. Значајно су искоришћене и могућности увоза готових деривата друмским и железничким цистернама и речним баржама. Већи увоз ограничава мањак капацитета за претовар и низак водостај Дунава, што може да утиче и на цене горива на пумпама.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, објашњава да у формули коју држава израчунава сваке недеље за максималне цене, поред котацијских и берзанских промена и курса долара, постоји ставка која се зове утицај зависних трошкова увоза и стављање деривата на тржиште.

"Што је већи удео увезених деривата, ти трошкови расту", наводи Мићовић.

Ситуацију додатно погоршавају смањене количине деривата из Мађарске, због пожара у МОЛ-овој рафинерији, а од ове седмице и забрана извоза дизела, мазута и млазног горива из Бугарске. Званична Софија привремено је забранила извоз како би заштитила домаће тржиште од америчких санкција које погађају једину њихову рафинерију која је у већинском власништву "Лукоила".

Иван Бенев, директор ланца бензинских станица у Бугарској, изјавио је да потрошња горива у Бугарској, више од 60 одсто долази од Лукоила.

"Нема начина да се то покрије. Немамо такав капацитет складиштења, нити такве могућности", истиче Бенев.

Србијагас: Нема гасне кризе, нити ће је бити

Ипак, директор Србијагаса Душан Бајатовић, не износећи детаље, поручује да је у току решавање проблема НИС-а и да Србија неће остати без гаса.

"Нисам овлашћен да говорим, али пошто сам често био позиван у медијима, овако да вам кажем – нема никакве гасне кризе, нити ће је бити. Биће довољно гаса и за домаћинство, ту цену нећемо мењати, биће довољно гаса за индустрију. Они који желе да инвестирају у Србији, не треба да сумњају у то. Поновићу још једном, неће бити никакве кризе у Србији – ни гасне, ни нафтне, ни електричне. Жао ми је што не могу да кажем више детаља, то ми нећете замерити", наводи Бајатовић.

Европска унија је већ потврдила да од јануара постепено уводи и забрану за руски гас и то прво течни. Рачуна на веће испоруке из Америке, Норвешке, Азербејџана, Катара и Алжира.

Упозорење из Катара

Међутим, Катар, који већ покрива до 14 процената европских потреба, упозорава Брисел да Директива Уније која од компанија захтева поштовање еколошких прописа и људских права може зауставити те испоруке.

Сад Шерида ел Каби, министар енергетике Катара тврди да сигурно неће испоручивати течни гас Европи ако "Европа заиста не размотри како може да ублажи или откаже Директиву о корпоративној одрживости".

"И ако настави са увођењем казне од пет одсто од укупног нашег промета енергената. То смо веома јасно најавили у неколико наврата", каже Ел Каби.

Оно што је извесно, геополитичка ситуација намеће не само нове путеве снабдевања енергијом и енергентима већ подиже неизвесност испорука, посебно за европске потрошаче који зависе од увоза.