"Паметне зграде" и геотермална енергија

На Новом Београду гради се пословна зграда ВИГ Плаза, вредна 42 милиона евра, која ће бити трећа "паметна зграда" у Србији. Здање од 16.000 квадратних метара, чак 75 одсто потреба за енергентима добијаће из подземних вода.

Доцент Дејан Миленић са Рударско геолошког факултета у Београду каже да бунар испод зграде богат водом чија је температура 16 степени, што може да задовољи енергетске потребе целог објекта.

Рударско-геолошки факултет је, по наруџби Града, започео студију која ће будућим инвеститорима пружити на увид локације са најповљнијим геотермалним изворима, јер се такве инвестиције брзо исплате.

Према проценама Агенције за енергетску ефикасност, потенцијали геотермалних вода у Србији су такви да могу да замене потрошњу 200.000 тона нафте годишње. Та енергија могла би добро да се искористи за грејање и хлађање пословног и стабеног простора, што је у складу са ригорозним прописима Европске уније, по којима могу да се граде само енергетски ефикасне зграде.

Уштеда енергије и еколошки ефекат 

Бојан Ковачевић, из Агенције, каже да коришћење геотермалних вода, осим што се штеди енергија, има велику предност и због еколошког ефекта, јер нема никакав утицај на животну средину, не постоји емисија угљенмоноксида, па је погодна за топлификацију не само појединачних зграда, већ и читавих насеља.

Код нас, једина зграда која је у категорији "паметних", а већ је у употреби, јесте ново здање Народне Банке на Славији. Чак са осам хиљада тачака у тој грађевини управља се са једног места. Уз искуство дуже од пола века, домаћа фирма Машинопројект успешно одговара на нове захтеве инвеститора.

Драгослав Ивановић, из Машинопројекта, каже да је та фирма урадила десетину пројеката за "паметне зграде", а да се управо завршава пројекат објекта Б2 на Теразијама, од чак 24.000 квадрата, који обједињује сва научна и неимарска достигнућа у тој области.

Први пут код нас је и недавно усвојеним Законом о уређењу простора и изградњи предвиђено да свака грађевина мора да испуни услове за уштеду енергије, а подзаконски акти ће прецизирати мерила.