Србија може више да штеди

Дугорочно најисплативији вид уштеде, који ММФ од Србије очекује, јесте реформа јавног сектора. Реформом коју ће предложити и сачинити премијеров кабинет биће обухваћен сваки сектор посебно, како на републичком тако и на локалном нивоу, укључујући и јавна предузећа.

Саветник премијера Србије Душан Никезић најавио је да ће кабинет председника Владе у кратком року и у сарадњи са министарствима припремити смернице и предузети активности на спровођењу свеобухватене реформе јавног сектора.

"Имајући у виду да се ради о најзначајнијој реформи од 2000. године до данас, он се неће спроводити у наредних месец-два, већ више година и то ће бити јединствени пројекат Владе Србије", рекао је Никезић.

У обзир ће бити узете и препоруке Светске банке која сматра да је у Србији већ урађен велики посао замрзавањем плата и пензија, али да нам предстоји тежи део подизање ефикасности јавног сектора.

Греј препоручује "стезање каиша"

Шеф канцеларије Светске банке у Београду Сајмон Греј оценио је да Србија може смањити буџетски дефицит "стезањем каиша", а да истовремено задржи добар квалитета услуга и пројеката.

"Пензије су појединачно гледано највећи трошак. Можете да начините прилагођавања и уштедите кроз изједначавање нивоа пензија жена и мушкараца, притом недозвољавајући  превремено пензионисање", рекао је Греј за РТС.

Економски експерт је рекао да постоје и друге области где се може штедети, наводећи пример инфраструктуре, где се мора пажљивије планирати колико ће и где да се инвестира.

Греј је рекао и да се железница "мора најпре реконструисати да би се ту касније више улагало и да би се боље користила", указујући и да су субвенције "велика област која обухвата и аграр и државне субвенције".

"Субвенције ће опадати са даљом приватизацијом и Влада би требала да буде пажљива у томе колико помаже приватни сектор", рекао је Греј.

Уштеде у просвети и здравству 

Светска банка препоручује смањење броја просветних радника спајањем разреда или чак школа, јер је анализом утврђено да постоји велики број наставника у односу на ученике.

Уштеде у здравству, постигле би се бољим критеријумима за финансирање, по томе колико нека здравствена установа има пацијената, а не на основу броја особља или болничких кревета.

На другој страни у Министарству здравља кажу да је од 2005. године ту област напустило око 10.000 запослених.

Помоћница министра здравља Ивана Мишић тврди да проблем великог броја запослених код њих не постоји.

"Оно на чему Министарство здравља даље ради јесте боља упосленост запослених и бољи резултати", рекла је Мишић.

Решење за просвету

Министар просвете Жарко Обрадовић верује да се проблем у том сектору може решити без отпуштања. Једно од решења било би и да се евентуални вишак ангажује на образовању одраслих јер Србија има преко милион и триста хиљада неписмених или полу писмених.

Обрадовић каже да је потребна рационализација људи, броја одељења и мреже школа, што би се реализовало у току ове и следеће школске године. 

У министарству економије су, како је речено РТС-у, дискрециони расходи смањени за трећину, на минимум сведена службена путовања а очекује се да ће 370 људи напустити министарство до краја јануара 2010. године. Смањење броја запослених за 10 одсто најавило је и Министарство пољопривреде.

У премијеровом кабинету тврде да реформа неће довести до масовних отпуштања, већ до побољшања кавалитета и ефикасности јавног сектора. Влада Србије и Светска банка слажу се да све па и ова реформа морају бити спроведене тако да најсиромашнији слој буде заштићен.