Решење за војне подстанаре

Пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру да Босна и Херцеговина бившем официру ЈНА Бранимиру Ђокићу исплати 65.000 евра, за стан који му није враћен у Сарајеву, могла би да реши такве и сличне случајеве.

Само у Србији, данас живи око 5.000 припадника Министарства одбране и Војске Србије, и војних пензионера који су, као власници станова или носиоци станарског права, остали без станова у бившим републикама СФРЈ. Највећи број њих су подстанари, или живе у војним хотелима и касарнама.

Седамдесетогодишњи заставник у пензији Живојин Марковић, у Винковцима је радио до 1991. године, када је морао да напусти стан.

"Без стана сам од 21. јануара 1991. до дана данашњег. Овде сам смештен у просторији која је величине 11 квадрата. Имамо такве две собе а нас је петоро, ту ми се унук родио", рекао је Живојин Маринковић.

Пуковник Зоран Ковачевић, 1992. године платио је откуп стана у Сарајеву, али није добио документа за то.

"Осамнаест година сам у Србији, очекујем да решим стамбено питање, јер живим као подстанар.  Иначе, 2000. године последњи пут сам покушао да повратим стан из Сарајева и нисам успео", рекао је Ковачевић.

У Војсци Србије, од 20.000 захтева за решење стамбеног питања, сваки пети поднели су они који су имали станове у бившим републикама. С друге стране, они који су напустили ЈНА и отишли из Србије нису остали без станова.

"СРЈ, касније СЦГ није донела ниједан правни акт којим би онемогућила та лица да користе своју имовину и они који су били старешине ЈНА-а, имали станове на територији Србије могу да их користе несметано, за разлику од суседних република које не дозвољавају повратак станарских права", рекао је потпуковник Градимир Матић из Министарства одбране Србије.

У Хрватској, станове је оставило 2.300 бивших припадника ЈНА који су сада у Србији. Тамошњи програм стамбеног збрињавања обухвата само оне који имају статус избеглица и који желе да се врате у Хрватску.

"За оне који нису и немају никакво решење као што сам чуо да постоје обитељи бивших официра ЈНА о томе ће сасвим сигурно држава Србија и државе у којима они живе морати повести рачуна, а која средства и на који начин ће се то решити то је, за сада, отворено", рекао је Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа Хрватске.

У Босни и Херцеговини остало је око 1.800 војних станова.

"Случај Ђокић је потврдио да, с обзиром да је законодавство БиХ станарско право изједначило са имовинским правом, очито да имају шансе сви да дођу до својих станова и надати се да ће и судови БиХ ово питање ускоро почети решавати", рекао је Драго Ковач, преседник Комисије за избегле и расељене у БИХ.

Уколико би Босна и Херцеговина вратила више од 12.000 станова, морала би да исплати милијарду евра. У Македонији и Словенији остало је по 400 војних станова.