Српски модел вештачке интелигенције – институције и компаније уступају архиве за тренирање домаћег система ВИ

У ери у којој вештачка интелигенција углавном комуницира на глобалним језицима, Србија је једна од неколико европских држава које развијају сопствени језички модел, како би заштитила национални идентитет, податке и дигитални суверенитет. Протокол о сарадњи за израду националног језичког модела за српски језик потписан је између Канцеларије за ИТ и Е-управу и 11 институција и медија, међу којима је и Радио-телевизија Србије.

Основа сваког модела вештачке интелигенције су подаци. Што је база богатија, прецизнија и аутентичнија – то је модел бољи. Управо зато, у изради националног језичког модела кључну улогу имају институције које деценијама чувају језик, културу и идентитет.

РТС ће уступити своју богату архиву – хиљаде сати телевизијског и радијског програма, текстова и документације који представљају својеврсну дигиталну ризницу савременог српског језика.

Мања Грчић, генерална директорка РТС-а, каже да је један од основних задатака РТС-а да чува српски језик.

"Срећни смо да учествујемо на оваквом једном пројекту који ради баш то: чува наш језик, помаже да се очува и сада изгради у том виртуелном свету", истакла је директорка Грчић.

Питање развоја националног језичког модела вештачке интелигенције више није само технолошко, већ културно и политичко питање. Сопствени језички модел значи контролу над подацима, али и очување језика као темеља идентитета једног народа.

Независност од страних система и технологија

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и Е-управу, каже да остајемо независни од страних система и страних технологија.

"Подаци ће се чувати у нашој земљи, у државном дата центру у Крагујевцу, где смо обезбедили велики меморијски простор довољан за овај пројекат, отприлике петабајт података", рекао је Јовановић.

Председник Владе Ђуро Мацут оцењује да је развој језичког модела пројекат од националног значаја.

"На тај начин ћемо заштитити и своју културу и своје постојање, али ћемо на неки начин и обезбедити безбедност наших података и комуникацију у том великом виртуелном простору, с обзиром на то да је ћириличко писмо нешто што је наш оригинал, али нешто што ће нас и увести у зону сигурне безбедности", рекао је Мацут.

Уследио је позив и другим културним, верским, образовним установама и компанијама да архиве уступе на коришћење како би се направила јединствена база података.