Без обуке и без плана – где је нестала цивилна заштита Србије и хоће ли je бити

Некада су се општенародна одбрана и цивилна заштита училе у школама. СФРЈ је имала систем цивилне заштите, који су касније копирале многе земље у окружењу и Европи.

Град Београд формираће градски батаљон цивилне заштите. Ово се дешава у тренутку када свакодневно у вестима са Блиског истока, и из Украјине, видимо колико је важно да држава и градови буду спремни да заштите грађане.

Систем цивилне заштите у Србији практично не постоји у организованом облику, оценио је у разговору за РТС некадашњи начелник Управе за одбрану у Србији Миодраг Савић, указујући да је неопходно хитно системско решење и доношење посебног закона.

Нема јединственог система

Говорећи о стању у Београду и Србији, Савић наводи да је тешко дати оцену о нечему што, како каже, није уређено као јединствен систем.

"Не можемо да говоримо о оцени система цивилне заштите, јер он у овом тренутку није организован као посебна целина. Немамо посебан државни орган који се бави јединицама цивилне заштите опште намене“, истиче Савић.

Део надлежности данас је у оквиру Сектора за ванредне ситуације, пре свега када је реч о ватрогасно-спасилачким јединицама и специјализованим тимовима. Масовне јединице опште намене, које би чинили обучени грађани, практично не постоје.

Грађани без обуке

Савић указује да је највећи проблем недостатак системске обуке становништва.

"Ако се огласи сирена, да ли грађани знају шта треба да ураде? Где је најближе склониште? Ко их организује?", упитао је. "Већина то не зна, јер обуке није било деценијама“, наглашава Савић.

Подсећа да је некада цивилна заштита била у оквиру Министарства одбране, са развијеном мрежом управa, складиштима опреме и више хиљада обучених људи.

"Имали смо спасилачке и ватрогасне тимове, рониоце, чамце, агрегате, медицинску опрему. Тај континуитет је прекинут, а средства за финансирање нису системски опредељена", додаје Савић.

Локалне иницијативе нису довољне

Поједине локалне самоуправе покушавају да самостално организују јединице, али без јасног законског оквира, што, како каже, није трајно решење.

Недавно усвојена одлука о формирању градске јединице цивилне заштите у Београду представља корак напред, али није довољна.

"Сваки помак је добар, али ово није државно решење. Потребан нам је посебан закон и орган који ће се искључиво бавити цивилном заштитом на нивоу целе земље“, истиче Савић.

Шта ако се догоди катастрофа

На питање како би систем функционисао у случају земљотреса или друге велике природне катастрофе, Савић оцењује да би ситуација била веома изазовна.

"Грађани су савесни, али нису обучени. Не знају како да поступе у случају пожара, поплаве или земљотреса, шта да понесу, где да се окупе, ко им обезбеђује смештај. Држава мора да преузме одговорност и да почне са обуком од најранијег узраста“, наглашава саговорник РТС-а.

Подсећа и на искуства из поплава у Обреновцу и Шапцу, када су, како каже, највећи терет изнеле Војска и полиција.

"Послове који је требало да буду у домену организоване цивилне заштите преузеле су друге службе. То показује да систем није довољно развијен", наводи Савић.

Као највећи ресурс Савић види људе који већ имају знање и искуство.

"Имамо обучене кадрове и људе који су служили цивилни војни рок и стекли знања управо за овакве ситуације. Потребно је да то преточимо у закон и обезбедимо средства. Систем смо већ имали – треба га обновити и прилагодити савременим условима", закључио је Савић.