ВЈТ у Београду: Министар правде поднео кривичну пријаву против председника Високог савета тужилаштва

Како је наведено у саопштењу, Бранку Стаменковићу је упућен и уручен позив за саслушање у својству осумњиченог, које је заказано за прву половину фебруара.

Више јавно тужилаштво у Београду је навело да је, одмах након уручења позива Стаменковићу, Врховни јавни тужилац Загорка Доловац затражила да јој се неодложно доставе списи овог предмета на увид.

Имајући у виду да је Врховни јавни тужилац члан ВСТ по функцији и потенцијални сведок у овом предмету, списи предмета јој, како је наведено, не могу бити достављени.

Како се наводи, Стаменковић је пријављен да је од 25. децембра прошле године до 16. јануара ове године, кршењем Закона о ВСТ и Пословника о раду ВСТ, очигледно несавесно поступао у вршењу службе, па је услед тога дошло до тешке повреде права чланова Савета, као и подносилаца шест приговора на тужилачке изборе који су поднети Савету због повреде изборног права на више бирачких места.

Према наводима кривичне пријаве, Стаменковић је 25. децембра прошле године као председник Савета заказао ванредну електронску седницу мимо услова предвиђених Пословником за заказивање такве седнице, чиме је тешко повредио право чланова Савета да одлучују о дневном реду седнице, као и да учествују у обавезној расправи након увида у материјал, који могу користити и на самој седници.

Он је, како је наведено у саопштењу, седницу заказао са намером да се она одржи електронским путем, како се не би могло расправљати о одлукама које се предлажу дневним редом, иако је у Пословнику о раду ВСТ наведено да се таква седница може одржати само када одлука која је на дневном реду не изискује расправу и увид у материјал.

Додаје се да је следећег дана Стаменковић, кршењем Закона о ВСТ, у материјалном смислу повредио право подносилаца приговора који су тражили заштиту својих изборних права пред ВСТ.

Иако је Савет, као колективни орган требало да одлучи о поднетим приговорима, Стаменковић је самовољно, супротно члану 8 и члану 17 тачка 23 Закона о ВСТ, донео акт Савета - шест решења којима се поднети приговори одбијају. То је учинио, како наводе из тужилаштва, иако Савет уопште није одлучивао о наведеном питању.

Стаменковић, како се наводи у кривичној пријави, као председник ВСТ нема овлашћење доношења аката Савета, већ само старања о њиховом спровођењу након што их Савет донесе већином од осам гласова. Пошто је Уставни суд поништио незаконита решења ВСТ, Стаменковић је одбио да закаже седницу ВСТ сходно налогу суда, већ је 16. јануара послао електронску пошту свим члановима Савета са предлогом да он као председник Савета потпише и објави одлуку која се у виду нацрта налазила у додатку електронског писма, а која одлука је супротна налозима Уставног суда.

Уставни суд је у одлуци дао налог да ВСТ предузме даље изборне радње у складу са Законом о ВСТ, односно да поништи изборе на бирачким местима означеним у поднетим приговорима, те да исте понови у законском року од осам дана, уз напомену да је ВСТ у извршењу Одлуке Уставног суда обавезан како изреком, тако и ставовима изнетим у образложењу одлуке, наведено је у кривичној пријави.