Сретенови школски другови обновили му и шталу и наду
У тешкој муци се нађу и јунаци. "Поделићемо муку и проблеме – уз школске другове ниси сам", поручили су пријатељи из клупе Сретену Лацковићу, из мачванског села Очеге, коме је у пожару изгорео кров штале и храна за стоку, а убрзо је остао и сам на имању. Иницијативу Сретеновог разредног старешине из Мачванске средње школе подржали су многи: штала је обновљена, а акција помоћи младићу да остане и опстане на породичном имању се наставља.
"Остао сам без крова штале и две и по хиљаде бала сена, без снаге и средстава да обновим имање од кога смо живели", говорио је Сретен између ватре и муке, захвалан мештанима и ватрогасцима за спас стоке.
Уз згариште, остао је убрзо и без најмилијих – сам код куће, али не и без пријатеља.
"Помогли су ми и психички да дођем себи, као да је био сан, да се није мени дешавало", прича Сретен.
На животне недаће бившег ђака одмах је реаговао бивши разредни старешина. Школској екипи у помоћ притекли су многи. За два дана греде и летве су постављене, за три – штала покривена.
"Наш професор нас је обавезао и позвао да помогнемо нашем Среји, да олакшамо услове за рад. Овакву муку нико не може да надокнади. Треба помоћи, поготову у оваквим ситуацијама – дечко је остао без оца и без деде", каже Лазар Савкић, мајстор из Глоговца.
"Не бих волео ово ником да се деси, тужна прича. Дошли смо да помогнемо шта можемо, да му се нађемо", истиче Немања Савкић из Глоговца.
Стигли су пријатељи и до плуга и сејалице, како би повучени и вредни момак поново имао користи од седам хектара плодних мачванских ораница.
"Ишли смо у школу заједно, помогао сам му да обради земљиште, да узоре све што је имао. Није лако сам човек да оволико домаћинство обрађује", каже Немања Вукашиновић из Очега.
Штала спремна за зиму
Стигао је Сретен за мајсторе без дневница и кухињу да угреје, ручак да припреми, опере, среди.
Иако још сва средства нису обезбеђена, штала за зиму је спремна, дрва исечена, стока намирена. Школски тим помагао је многима и док су били у клупама – "постшколски", каже разредни, и сада побеђује.
"Пријатељство које стекнемо у школи остаје нераскидиво до краја живота. Наравно да му ово само даје ветар у леђа да испуни своје жеље које један млад човек у његовим годинама замишља – да настави у селу, и ту смо да га увек пратимо и помогнемо", поручује Алберт Панић, професор у Средњој школи у Богатићу.
Сретен каже да коначно има разлога за осмех.
"Уз помоћ разредног и пријатеља подигли смо кров. Више нису сузе – ово су сузе радоснице. Планови су, ево, још мало посао да проширим и да нађем себи жену, и да даље радимо заједно у животу", наводи Сретен.
За набавку сена за стоку помоћи ће и општина Богатић. Надају се да ће, уз људе добре воље, и струју решити, а за нове Сретенове животне путеве олакшати и пут до возачке дозволе. За пољопривредну механизацију не брину – одавно је користи. Заједно ће, кажу, и у жетву наредне године, са заједничком жељом да мачванско домаћинство у Очагама школски друг убудуће породично обрађује.
Коментари