Од критике до линча – граница између слободе и насиља на друштвеним мрежама

У ери у којој се друштвене мреже користе и као полигон и као бојно поље – линч у дигиталном простору постао је једно од најмоћнијих оружја. Правник Милан Антонијевић изјавио је за РТС да су политичари дужни да трпе критику, али да то искључује претње и прогањање. Поручује да жртве треба да покрену поступке како би се дошло до судског епилога. Психолог Снежана Радовић истиче да последице дигиталног насиља могу довести до анксиозности и депресије, али и до суицида особе која је мета.

Милан Антонијевић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, подсећа да постоје правни оквири у сфери друштвених мрежа и да никоме није дозвољено да прети, прогања или шири говор мржње.

Наглашава да, према Европском суду за људска права, јавне личности морају да истрпе критике грађана и да говор може бити оштрији према политичарима, али да се на претње и прогањање мора реаговати, а њихове породице морају бити потпуно заштићене.

"Тужилаштво може да реагује по службеној дужности и мора да објашњава грађанима шта је дозвољено, а шта није. Објављивање телефона и адреса представља задирање у приватност и угрожавање људи, и не би требало да се толерише, као и видео-снимци или осветничка порнографија", истиче Антонијевић.

Према његовим речима, нажалост, и у Србији је било случајева када су млади због кампања на друштвеним мрежама себи одузели живот, па је потребно да жртве буду упорне и покрећу поступке ради судског епилога.

Од анксиозности до суицида

Снежана Радовић наглашава да корисници друштвених мрежа често немају границе у објављивању својих ставова или у обрачунавању са неистомишљеницима, што је начин да се скрене пажња са себе на другу особу, уз уверење да имају право да изнесу своје фрустрације.

"Не размишља се да ли ће се некога узнемирити, омаловажити или емотивно повредити, јер постоји потреба за тренутним олакшањем. Са друге стране, комуникација лицем у лице носи одговорност и савест. Увек треба да размишљамо како је ономе преко пута нас и да се запитамо како бисмо реаговали да неко тако обезвређује нашу мајку или сестру", указује Радовићева.

Указује и да здравље није само питање физичког, већ и психичког интегритета, па последице кампања на друштвеним мрежама могу бити веома штетне за жртве, не само по питању анксиозности и депресије већ и због могућег суицида, јер жртве често преузимају кривицу на себе.

"Треба да размислимо коме верујемо, посебно не онима који седе иза тастатуре и нуде непроверене информације. Ако критички не размишљамо, ширимо дезинформације и много пута поновљена лаж постаје истина. Увек крените од себе и свог дворишта", закључује Радовићева.