Зилџовић о случају Алта банке: Не може троје људи да изнесе толики новац, потребна озбиљна истрага

Случај Алта банке, у којем је из трезора нестало скоро 383 милиона евра, отвара питања одговорности власника и пропуста финансијских институција у контроли пословања банке. Економски експерт и представник "Студентске листе – студенти побеђују" Емир Зилџовић указује на могућност праћења токова новца и неопходност испитивања одговорности регулатора. Најављује и заокрет економске политике ка подршци домаћим инвестицијама, малим и средњим предузећима и развоју високих технологија.

Хапшење троје осумњичених у случају изношења 45 милијарди динара (скоро 383 милиона евра) из трезора Алта банке отворило је питања о пореклу и токовима новца изнетог из земље, али и могућим променама економске политике после формирања нове Владе.

Економски експерт и представник "Студентске листе – студенти побеђују" Емир Зилџовић оцењује да случај Алта банке указује на дугогодишње неправилности у пословању банке, али и могуће пропусте институција задужених за њен надзор.

"Иако банка са око три одсто тржишног удела не представља системски ризик за банкарски сектор, потребно је утврдити одговорност власника и регулатора. Причамо о готово четири стотине милиона евра готово новца који је нестао из трезора Алта банке. У тренутној оптужници се помиње троје људи, али је практично немогуће да троје људи изнесе толику количину новца", наглашава Зилџовић.

Говорећи о последицама стечаја, Зилџовић поручује да грађани не треба да страхују за депозите до 50.000 евра, јер су они осигурани и биће исплаћени преко Агенције за осигурање депозита.

"Ситуација са јавним предузећима, привредницима и клијентима чији депозити премашују тај износ је другачија, јер ће њихова потраживања зависити од стечајне масе. Мислим да неће, нажалост, бити довољно да се покрије. Када погледате структуру пласмана Алта банке, 85 одсто њихових пласмана је необезбеђено", упозорава Зилџовић.

Необезбеђени кредити и новац повезаних фирми

Додатни проблем представљају кредити одобрени повезаним правним лицима унутар Алта групе, што, према оцени Зилџовића, отежава могућност наплате потраживања у стечајном поступку.

"Готово сто милиона евра је дато повезаним лицима у оквиру Алта групе, дакле Алта лизингу и осталим повезаним лицима. Ако те фирме престану да враћају кредите, не постоји други начин да се тај новац наплати уколико пласмани нису обезбеђени", наводи економски експерт.

Када је реч о проналажењу несталог новца, Зилџовић објашњава да ће се истрага готовине водити уз учешће полиције и Интерпола, док ће токове новца преко банкарских рачуна пратити Управа за спречавање прања новца при Министарству финансија.

"Постоје два типа новца који су овде нестали. У том процесу важна је и сарадња са финансијским институцијама других земаља", истиче Зилџовић.

Зашто надзор није реаговао раније

Зилџовић сматра да домаће финансијске институције имају стручне кадрове и капацитете да испрате токове новца, али указује на то да је неопходно испитати зашто контролни механизми нису раније реаговали.

"Алта банка је од краја 2022. године показивала шест до десет пута већи износ средстава у трезору у односу на остале банке у Србији. То је важан индикатор за непосредну, односно посредну контролу", указује Зилџовић.

Напомиње да би поред Народне банке Србије, предмет истраге требало би да буде и поступање ревизорске куће која је дала позитивно мишљење на финансијски извештај Алта банке објављен 22. маја.

"Изненађујуће је да Народна банка, која би требало дневно да контролише ликвидност, није била у ситуацији да то учини. Такође, не заборавите да је и ревизор издао позитивно мишљење на извештај Алта банке, па је било неопходно да и они провере стање у благајнама и на рачунима", наглашава економски експерт.

Мање субвенција странцима, више подршке домаћим предузећима

Говорећи о најављеном заокрету у економској политици, Зилџовић истиче да је циљ промена досадашњег модела субвенционисања страних инвеститора и већа подршка домаћим компанијама.

"Субвенције су даване само према броју запослених, без обзира на то у каквим условима они раде, каква је технологија коју инвеститори преносе и какви су њихови будући инвестициони планови. Идеја је да се субвенције сада преусмере ка квалитетнијим инвестицијама", објашњава Зилџовић.

Као један од главних разлога за промену модела наводи већи удео домаћих у односу на стране инвестиције у бруто домаћем производу. План подразумева оснивање развојне банке и Фонда за раст, који би финансијски подржали мала и средња предузећа, као и компаније које развијају производе из области високих технологија.

"Стране инвестиције су само четири одсто бруто домаћег производа, док су домаће инвестиције 19 одсто, односно четири до пет пута веће", закључује Зилџовић.