Спасовдан, најсрећнији дан у години – шта никако не смете да радите

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. 

Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео на небо, чиме је завршио своје дело спасења.

Његови ученици потом су преносили Христову веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника.

Спасовдан је покретни празник и увек се обележава у четвртак, четрдесети дан по Васкрсу.

Чувени Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, на исти празник је и допуњен пет година касније.

Слава Београда

Спасовдан је један од 12 великих хришћанских празника, а верници га често славе и као своју крсну славу. Ово је и слава града Београда.

Београд слави Спасовдан као своју славу од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године граду дао статус српске престонице, у част обнове и напретка.

Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом која ће проћи централним градским улицама, Београд ће данас обележити своју славу. 

Скривано благо и највећа светиња Српске православне цркве – рука Светог Саве – биће део Спасовданске литије која се организује у част славе Града Београда.

Литију ће на тај начин предводити Свети Сава, својом светом руком и жезлом, заједно са његовим наследником, патријархом српским Порфиријем. 

Обичаји на Спасовдан

Према народним веровањима, ово је најсрећнији дан у години за започињање нових послова и дан кад се "разбијао малер". Иако је Спасовдан у црквеном календару уписан црвеним словом, наши стари су веровали да би на празник требало започети посао који вам раније није полазио за руком да би се "срећа окренула". 

Наши стари веровали су да би на Спасовдан требало устати рано – тако се дочекивао дан спасења рода људског.

После уобичајених јутарњих молитви свако од укућана требало је да направи макар по један крстић од лескових гранчица који би наменио за чување куће, обора са стоком, њиве, дворишта, свуда где је била потребна заштита од злих сила.

Веровало се да крстић направљен од гранчица леске у рану зору на Спасовдан доноси срећу свакоме ко га направи и штити га од лоших енергија у наредних годину дана. Лескове гранчице нису биране случајно.

Наиме, наши преци су веровали да ово дрво има чудотворне моћи и да може да испуни жеље, отера ђаволе и призове срећу и благостање.

Јагоде су, према обичају, биле прва намирница која се износила на трпезу за Спасовдан. Веровало се да ово сочно и слатко воће симболизује срећу и берићет током целе године, па се зато прво и јело. Потом се износи  спасовданска цицвара, јело на бази млека, сира, кајмака и кукурузног брашна. 

Шта не треба радити на Спасовдан

Постоје и ствари које је боље избегавати, да не бисте "привукли" несрећу. 

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном веровању, може да спасе кућу од невоље, а децу од болести.

Према обичајима, данас се мушкарци не брију, жене се не умивају, а деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.

Након црквених обреда, гости су се водили на богат ручак, док су они који нису били позвани уживали у слављу испред цркве - уз пиће, печење и друштво.