Рука Светог Саве у Спасовданској литији – да мири, загрли и показује пут

Дуго се није знало да постоје мошти Светог Саве које су преживеле 1594. годину, када су Турци на Врачару спалили тело светитеља.

Према предању, мошти су сачували монаси који су леву руку Светог Саве одвојили од тела и сакрили.

Није боравила међу монасима све време, већ је током више од 400 година скривања мењала места. Најзад, 2007. године, мошти првог српског архиепископа враћене су у Милешеву.

На недељним литургијама и уз благослов, мошти се износе међу вернике који тада имају прилику да им се поклоне. Однедавно се налазе испред олтара.

Отац Влада Вукашиновић, професор Богословског факултета у Београду, каже да није случајно да је баш рука преживела јер "рука код светитеља служи само доброме".

"Руком се миримо кад се рукујемо, руком грлимо оне које волимо. Руком добронамерно показујемо пут онима који су се изгубили – тренутно или стално", каже свештеник.

Наглашава да те три функције, рука Светог Саве треба да донесе на Спасовдан српском друштву, Београду који слави славу, и читавој земљи.

Векови скривања и чувања руке Светог Саве

Отац Влада Вукашиновић каже да је природно што су током векова мошти биле скриване, јер су се људи бојали да и тај део буде уништен.

Српска православна црква пише да се у историјским записима налазе подаци да су Милешевци 1627. године, у молби руском цару, изјавили да мошти Светог Саве почивају у манастиру и да чине многа знамења и чуда, и исцељују и "верне и неверне".

У више наврата, током 17. века, монаси пишу о моштима, уз учестале наводе да су им Турци "све однели из манастира". Мошти не помињу само монаси већ и молдавски и влашки војвода, а информације се налазе и у другим историјским изворима.

"Има и других записа који отворено спомињу сталну борбу Милешеваца да по сваку цену сачувају део моштију Светог Саве, јер је манастир био стално нападан, пљачкан, монаси мучени и убијани и после 1594. године", подсећа СПЦ.

Дуг пут до повратка у Милешеву

Мати Параскева из манастира Милешеве каже да су мошти кренуле ка северу за време Велике сеобе Срба, предвођене патријархом Арсенијем Чарнојевићем.

У једном од многих напада на манастир, Турци су узели и руку Светог Саве, коју је отац Руђера Бошковића, Никола Бошковић, откупио, а потом изгубио. Не знају се детаљи.

Једна група монаха из Милешеве кретала се ка манастиру Пакри, одакле су касније остали записи да се рука налазила и у том манастиру.

Потом се, према више записаних сведочанстава, наводи се на сајту СПЦ, рука Светог Саве чувала у Пећкој патријаршији.

Наредна година која се помиње на дугом путу скривања и чувања моштију је 1834. Податак је да се налазе у манастиру Довољи, да би од тада па све до 1912. године била чувана у фамилији Ченгића, у селу Потпећу код Пљеваља.

"Братство Ченгића, 1912. године преноси руку у манастир Свете Тројице у Пљевљима, где је провела нешто мање од 100 година", прича мати Параскева за РТС.

Од 2007. године мошти су враћене у прво почивалиште, у Милешеву.

Слава Београда – Спасовдан, предвођен руком Светог Саве

Ове године слави се 850 година од рођења Светог Саве. Мошти светитеља из Милешеве стигле су у Вазнесењски храм у Београду.

Одатле ће, на Спасовдан, кренути литија до Храма Светог Саве на Врачару, подигнутог на месту где су Турци покушали да униште култ највећег српског свеца.

Предводиће је Свети Сава, својом светом руком и жезлом, заједно са његовим наследником, патријархом српским Порфиријем.